Iskustva korisnika?
Ono kad baba kaže “Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole”? Neee…..!

(autor: Digital Priest, blogger)

***

Image by Freepik

marketing u službi prodaje
Na referentnoj listi proizvođača pronađite nekog korisnika sličnog Vama, nazovite ga i raspitajte se o dužini i zadovoljstvu korišćenja. Ako na toj listi postoji gomila državnih organizacija, razmislite, jer to je onda (verovatno) softver za način rada koji je suprotan onom koji Vašoj organizaciji treba.

Pitajte korisnike slične Vama za konkretna iskustva. Nije ni to idealno. Na sve se živ čovek navikne, što kaže naš narod, pa i na loš program, ali i to je svakako bolje od „informacije” koju nudi sam (pre)prodavac na sajtu ili nekako već, kroz moderni PR.


Iskustva korisnika nisu idealna za saznavanje istine, jer retko ko želi da prizna da se prevario kod kupovine i da dugo i bolno pati zbog te svoje pogrešne odluke, jer ako prizna – ispada prevaren i time naivan. Ako se ne poznajete (a ne poznajete se sa svima na listi korisnika softvera koji gledate), veće su šanse da čujete bilo šta loše o programu, nego od nekoga koga poznajete (a to je ono što Vam treba kao informacija). Ako se znate neće hteti da ispadne naivan pred Vama nego će braniti svoju odluku da je kupio baš taj program jer je baš dobar, iako možda i nije. PITAJTE PRAVA PITANJA. Pitajte da li program vredi, a ne koliko košta, npr. koliko se lako i brzo radi POPDV ili da li i kako radi bez održavanja, kako ide i koliko traje završni bez intervencije podrške. Da li bi ga ponovo kupili da sada kupuju?… Mislim da ćete se iznenaditi.


Pazite da ne kupite „dobar” automobil u kome stalno morate da vozite automehaničara na zadnjem sedištu, jer na svakih 100km nešto treba da dotegne!

Dobar procenat ljudi u firmama to prosto voli: Hoće da se čuju sa “programerima” svaki čas i da im ovi svakomalo nešto popravljaju! Vole osećaj podrške i usluženosti, ne razumejući da je to zapravo jako loše, ako se dešava češće od jednom godišnje. Ako ste od onih koji bi da imaju softver koji radi (kao i auto koji se ne kvari), pitajte ih i koliko često zovu podršku, pa se odredite prema broju poziva godišnje. Programeri i implementatori su izuzetno zanimljivo društvo, ali sigurno je da je čest kontakt sa njima loš za biznis koji bi taj softver trebalo da opslužuje. Svakako, to je nešto što ćete najpre saznati u razgovoru sa direktnim korisnicima. Ako je sa podrškom na “ti” i poznaju se familijarno, trebalo bi da Vam je sve jasno. Vrlo je bitno i to da saznate šta taj sa kojim razgovarate telefonom radi u firmi, jer ćete tek u odnosu na to znati da procenute njegovo mišljenje – knjigovođa, menadžer i vlasnik će imati svako svoju i drugačiju procenu – svako iz svog ugla. Ako generalizujem stvari, što znam da ne bi trebalo, to bi izgledalo ovako: Knjigovođe vole čest kontakt, menadžeri kako-kad i kako koji, a vlasnicima odgovara da ne nema “gubljenja vremena” na podršku. Ovde moram jasno razdvojiti softversku od hardverske podrške: Održavanje računara i mreže NE treba mešati sa održavanjem softvera, mada se ta linija često izgubi u magli poslova firmi koje sa bave uslužnim održavanjem i nečijeg softvera i servera i mreže i hardvera. Teška tema.


Pristup “Daj da vidim”

Još jedan bitan “detalj” pri odabiru poslovnog softvera je prezentacija. Utisak koji odnesete sa prezentacije treba da Vam je ključan. Koliko je prezenter detalja znao da objasni? Da li je govorio kao u PR tekstovima ili je razumeo probleme koje program treba da reši? Da li je mogao odmah da pokaže to o čemu priča ili je sve bilo uopšteno? Koliko karakteristika koje Vama ne odgovaraju Vam je sam prezenter rekao? Da li je pričao samo ono što ga pitate i to samo pozitivno i po sistemu “sve može”? Kakve odgovore je imao na Vaše pitanje o tome šta on misli zašto taj program NE bi odgovarao Vama? Koliko je oblasti bilo po sistemu, “to nije moja oblast, to radi koleginica koja nije tu”?

Znamo svi da ne postoje savršeni proizvodi koji svima odgovaraju. Pričajte sa prezenterima i posmatrajte ih u njihovom habitusu, kod njih u firmi. Čudna je to sorta, misli da sve zna :-). Posle prezentacije sve mora da Vam bude vrlo jasno. Isto kao i osećaj da ste imali prijatnu i jasnu komunikaciju ili da ste imali osećaj nelagode i da se niste razumeli. Ovaj osećaj koji ponesete na kraju je bitan, jer dugo ćete još ponavljati to iskustvo u toku korišćenja. Ako je atmosfera tokom prezenacije bila takva da Vam je bilo glupo da pitate bilo šta, ili su odgovori bili takvi da Vi ispadnete glupi što uopšte pitate, onda je to znak za oprez.

Osećaj koji nosite sa sobom nakon prezentacije je bitan pod uslovom da ste pitali prava i konkretna pitanja. Ako Vam je neko na prezentaciji ustvari držao predavanje o pozitivnim principima razvoja softvera i dobrim stranama primene tehnologije na moderno poslovanje, a nije hteo/znao/mogao da odgovori na konkretna pitanja, zanemarite prezentaciju i probajte nešto drugo. Jer, ta teorija za prezentaciju se da naučiti iz pamfleta i knjiga, a Vi kupujete ekstremno prizeman i praktičan alat koji mora da zna kako da povezuje stavke, kako da prati LOTove, kako da obradi carinski PDV kod ulaza, kako da uradi POPDV sam, a ne da Vam služi kao komplikovana internet kucaća klik mašina.

Ako za uobičajenu akciju u toku svakog radnog dana morate da kliknete po 30 puta negde, to će Vam oduzimati sate i sate mesečno samo na kliktanja. I to je vrlo bitno ako imate na stotine dokumenata dnevno. Ako prezenter to ne razume eto Vam pogrešne predstave da su moderni korisnički interfejsi sa gomilom dugmića na ekranu ili rad kroz browser dobra stvar. Trebalo bi da kupite alat koji će opsluživati Vas, a ne Vi njega, a to nećete moći u firmama gde prodavci predstavljaju softver, a ne rade u njemu svakodnevno i istinski ne poznaju praktične aspekte onoga što prodaju. Oni možda stvarno veruju u ono što pričaju i u nedostatku prakse će Vam predstaviti softver onakvim kakav nije, pa bez dobrih pitanja sa dobrim odgovorima, takve prezentacije postaju zamka jer sve izgleda savršeno. Kao i svaka teorija, ona bude “malčice” drugačija u praksi.

U poslednjem tekstu ovog serijala, pod nazivom “Šta Vam prodavci istine neće reći?”, saznaćete zašto se kaže da je đavo u detaljima i kada je pravi trenutak da kažete “Kupujem!”.




lidder
O bloggeru:
Digital Priest je višedecenijski softverski trudbenik 🙂 i novi blogger kome neke pojave u našoj branši baš smetaju, voli da polemiše, a politička korektnost mu nije omiljena disciplina. Ako se lako vređate, nemojte čitati njegove tekstove, može da se desi da se prepoznate, pa da se ljutite, a to mu nije namera, kako sam negde u nekom tekstu kaže. Svaki njegov blog i stav je samo to: lični stav, i nije obavezno i stav Lidder Monolita i bloga na kome ovo čitate. Nije obavezno, ali je vrlo moguće!

















Ukoliko Vam se dopao post, prijavite se na listu kako ne biste propustili neki od narednih.



Prethodni blog post: Realni saveti za kupovinu poslovnog softvera!