Da li ste se pitali zašto radije poslujete sa ljudima iz određenih krajeva?
Mogu li kulturološke razlike da utiču na poslovanje ?
Mnogi će pomisliti da tu nema neke razlike, jer poslovanje je poslovanje i zašto bi uopšte i kako kulturološke razlike uticale na njega. Međutim, ako malo promislimo o tome, procesi unutar jedne firme, planiranja i donošenje odluka itekako su obojeni uticajem sredine i kulturološkim obeležjima karakterističnim za određenu sredinu i ljude.
Reci mi odakle si, znaću kakav si u poslu
Sve poslovne aktivnosti u vezi su sa ljudima. Oni u sebi nose različita kulturna nasleđa i zato je za poslovanje kompanija od suštinskog značaja razumevanje kulture nacija – ne samo na međunarodnom tržištu, već i na manjim teritorijama (npr. obeležja različitih regija, ako je reč o Srbiji).Sigurno ste već i sami konstatovali da je, primera radi, individualizam izražen u onim kulturama kod kojih su veze između pojedinaca slabije i gde se očekuje da se na prvo mesto stavljaju lični i interesi najbliže porodice. To je karakteristika anglosaksonskih i nordijskih kultura u životu, ali i u poslovanju. S druge strane, kolektivizam najčešće poistovećujemo sa pripadnicima azijskih i bliskoistočnih kultura gde je „mi“ uvek ispred „ja“, odnosno gde članovi porodice, pa tako i kolege brinu jedni o drugima i gde je lojalnost na prvom mestu.
Sve ovo i mnogo više, svojim analizama i istraživanjima, potvrdio je sociolog Gert Hofstede, koji smatra da je iz ugla sociologije, kultura skup vrednosti, stavova i ponašanja koji su zajednička karakteristika ljudi jednog regiona. Svojim izučavanjima potvrdio je da kultura ima značajan uticaj na proces planiranja i vođenja preduzeća, a shodno tome i na rezultate poslovanja.
Prema Hofstedeu, „nacionalna kultura“ određenog društva, zajednička je za pojedince i skupine unutar tog društva, a čine je četiri osnovne dimenzije. (U novije vreme definisana je i peta dimenzija koja opisuje dugoročnost orijentacije). planiranjima)
Distanca moći/autoriteta
Ova dimenzija izražava stepen do kojeg manje moćni članovi društva očekuju da se vlast distribuira nejednako. Osnovno pitanje je kako društvo upravlja nejednakosti među ljudima. Ljudi u društvima koja pokazuju visok stepen distance autoriteta prihvataju hijerarhijski poredak u kome svako ima mesto i koji ne zahteva dodatno opravdanje (azijske, afričke i južno američke zemlje). U društvima sa niskom distancom autoriteta, ljudi nastoje da izjednače distribuciju autoriteta i traže opravdanje za nejednakosti moći ( anglosaksonska, nordijske i kultura Australije).Individualizam
Individualizam predstavlja stepen u kom su pojedinci integrisani u zajednice. Kao individualističke kulture definišu se one kod kojih su veze između pojedinaca slabije i gde se očekuje da se na prvo mesto stavljaju lični i interesi najbilže porodice. Kolektivističke kulture, sa druge strane, pojedinca „od rođenja“ stavljaju u u jake, povezane grupe, čiji članovi se međusobno brinu jedni o drugima i gde se međusobna lojalnost ne dovodi u pitanje.Muževnost
Stepen muževnosti jedne kulture odslikava se kroz karakteristike kao što su potreba za dokazivanjem i agresivnost, materijalizam, takmičarski duh, snaga i značaj individualnih dostignuća. Istraživanja pokazuju da će se, posmatrano po vrednostima koje se karakterišu kao muževne, kulture više međusobno razlikovati, dok su ženstvene vrednosti uglavnom slične i manje različite između različitih kultura. Ženstvenim karakteristikama smatraju se pomirljivost i brižnost.Kulture sa više muških karakteristika donose i veću razliku između muških i ženskih poslova i ponašanja, dok u kulturama sa ženstvenim karakteristikama muškarci imaju »slobodu« većeg izražavanja emocija, a uspešne i uticajne žene su tretirane jednako kao muškarci. Muževnim kulturama smatraju se istočno azijske (Kina i Japan), anglosaksonske i kulture centralne Evrope, dok ženske vrednosti više dele kulture Bliskog Istoka, zapadne i kulture nordijskih zemalja.
Stepen izbegavanja neizvesnosti
Stepen društvene prihvatljivosti neodređenosti i neizvesnosti u okruženju ukazuje na to u kom stepenu se članovi određene kulture osećaju neugodno u nestandardim situacijama. Nestandardne situacije su one koje nisu uobičajene i koje u sebi imaju značajniji faktor iznenađenja. Kulture koje izbegavaju neodređenost pokušavaju da minimiziraju ovakve pojave donošenjem zakona i pravila, merama zaštite i obezbeđenja. U kulturama koje više izbegavaju neodređenost pojedinici su emotivniji i više motivisani energijom koja dolazi iz nervoze zbog neuobičajenosti situacije.Od neodređenosti najviše zaziru kulture Evrope (prednjače Grčka i Portugal) i Bliskog Istoka, zatim u anglosaksonskoj i nordijskoj kulturi, dok predstavnici istočnih kultura, kao što su Kina, Indija, ali i Australija najmanje strahuju od neizvesnosti.
Znajući sve ovo, da li biste radije poslovali sa Britancima ili sa Japancim ili možda ipak sa Balkancima? Čiji način poslovanja bi najpre dao dobre rezultate, kada je reč o Vašem poslu?
Da li ste se pitali zašto radije poslujete sa ljudima iz određenih krajeva?
Prema podacima iz ovog grafikona, može da se zaključi da u Srbiji prioritet za pojedinca nije ostvarivanje visokih dometa, već da je za njega od veće važnosti da bude uvažen i zato on daje prednost socijalnom statusu, ličnim i profesionalnim vezama. Srbiju karakteriše izražen kolektivizam. Brojni ratovi koji su se na ovim prostorima vodili od davnina, doprineli su upravo razvitku kolektivnog duha koji je u takvom okruženju bio uslov za opstanak i upravo zbog uticaja takvog istorijskog nasleđa, u Srbiji se razvila i anksioznost prema stranom uticaju, koju primećujemo i danas.I na daleko manjim teritorijama, specifičnosti kulturnih karakteristika poput zajedničkih vrednosti, stavova i verovanja, određuju osnovne stavove te sredine ili pojedinaca prema poslovanju takođe, i na taj način značajno utiču na strateško odlučivanje i rukovođenje.
Da li među Vašim klijentima ima onih iz Vojvodine i recimo onih sa juga Srbije? Da li ste primetili razlike u njihovom pristupu poslu?
Verovatno je baš to slučaj – da sa firmama/ljudima iz određenih krajeva radije i uspešnije poslujete, a sada znate i zašto je to tako!
U svakom slučaju, svoja zapažanja možete iskoristiti kada naredni put budete definisali strategiju svog poslovanja za određene teritorije.
Ukoliko Vam se dopao post, prijavite se na listu kako ne biste propustili neki od narednih.
Prethodni blog post: Još jedan osvrt na određivanje mesta prometa usluga