Brisanje proknjiženih podataka je obavezna mogućnost u programima… u zonskoj B ligi.
Softver ne može od Vas napraviti kreativnog i efikasnog profesionalca. Može Vam samo pomoći da budete još efikasniji ako ste već sami efikasni. Brisanje i menjanje proknjiženih podataka ne spada u alat kojim se služe profesionalci, baš kao što ni testera nije alat za dobrog sajdžiju.
Ako upravljate firmom koja nije “na početku”, važno Vam je da ne sumnjate u izveštaj koji dobijate od programa. A kako da verujete izveštaju kada ne znate da li je uopšte uzet podatak od juče koji je sada možda drugačiji u odnosu na onda kada je unet? Kako znate da možda ne gledate izveštaj koji sadrži podatke koji su upravo obrisani? Želite li da na osnovu možda nepostojećih, a možda i netačnih podataka donosite poslovne odluke? Ako imate program koji brisanje i menjanje proknjiženih podataka uopšte može da radi, sve i da ne koristite tu mogućnost, lako se može desiti da Vam podaci nisu konzistentni jer je program koncipiran tako da neusagalašenost omogućava i podržava.
Korišćenje programa koji ima omogućeno brisanje i menjanje proknjiženih podataka je isto što i kopanje duboke jame u koju ćete baciti sopstveno poslovanje kada preduzeće poraste dovoljno da su mu sve informacije dragocene i kada svaka pogrešna informacija pravi direktnu štetu. Dok ste manja firma, sve je OK, pravila računovodstva samo smetaju? Kao i većina Zakona? Ne baš…
Brisanje ili „otknjižavanje“, „odčekiranje“, „menjanje“, „reknjiženje“, „ponovna potvrda“, „logovanje promena“ i slično tome su vrlo zanimljiva tema kod nas u Srbiji. Skoro svi programi to imaju, jer skoro svi to koriste, iako svi znaju da je zabranjeno Zakonom o računovodstvu, i skoro svi to opravdavaju „praktičnim razlozima“ i garantuju da to ne koriste za rad na crno i utaju poreza već samo za situacije „kad nešto pogreše“ pa da se „ne vidi“. Zvući poznato? Ono: Kupac mi traži da pocepam/promenim fakturu, i šta ću ja sad? Pa svi to rade? Da… svi možda i kradu i gledaju rijalitije, pa Vi ne radite isto to, nadam se. Sami birate da li ćete zbog tog „razmaženog“ kupca, tj. zbog loše navike baciti svoje poslovanje, možda i ne znajući šta radite, u veliki rizik..
Zakoni, trice, kučine, logika…
Ako izuzmemo pitanje Zakona koji striktno, precizno i taksativno sankcioniše takvu mogućnost (ne treba da koristite brisanje i izmenu proknjiženih podataka u programu, samo posedovanje takvog softvera je prekršaj), ostaje nam zdravorazumski problem logičke nekonzistentnosti i verodostojnosti podataka koje Vam takav program daje. Ako program omogućava da podatak koji je malopre bio ovakav, sad postane drugačiji ili ga uopšte više nema, a prodavac programa tvrdi da su njegovi izveštaji bili verodostojni pre i da su verodostojni i posle brisanja ili promene podatka… tvrdnja mu je u najmanju ruku upitna. Ali, kako znamo, svaka roba ima svog kupca. Bez obzira na to što Vam možda roba odgovara, jeste li sigurni da hoćete da je kupite od nekoga za koga sigurno znate da ne govori celu istinu ili prosto ne zna koje implikacije ima takva mogućnost u njegovom programu? Ako Vam to nije bitno i ako mogu da Vas lažu koliko ih volja jer Vama baš to treba… onda ništa. To je to, složićemo se da se ne slažemo, samo napred, a Zakone i logiku ostavite za sobom. Zajedno sa tačnim poslovanjem na osnovu činjenica.Prodavci programa (prevodioci, implementatori, integratori, supplieri, reselleri… da ne izostavim nekog) daju opravdanja tipa, „mi smo profesionalci“ i samo isporučujemo to što je traženo i to je „inhaus“ rešenje pa je odgovornost na korisniku, a ne na nama i mi nemamo veze sa tim… govori mnogo više o prodavcu nego o programu. Razmislite Vi sami i ignorišite njihove argumente da Vam to nešto i prodaju kao dobru ideju jer će to Vas i Vašu firmu da odvede u buduće probleme koje ne možete lako sagledati, a prodavcu programa je svejedno – njemu je bitna prodaja.
…i država
Formalno-pravno, situacija je paradoksalna. Inspekcija odavno ima spisak softvera koji podržavaju brisanje i menjanje ali im, za sada, nije dozvoljeno da koršćenje takvih programa kažnjavaju. Zakon o računovodstvu (i prastari i stari i aktuelni) koji to striktno i taksativno zabranjuje godinama postoji i namerno je ignorisan… I znate li šta su meni, nezvanično, govorili zvaničnici? Kažu sledeće: „Šta se, bre, buniš? Radi što i svi ostali!“. Što će reći, kraduckaj, al’ nemo’ da kradeš… u redu je majstori, hvala lepo na savetu, neću vas više uznemiravati, rekoh i odoh do prvog tvrđeg zida da pokušam da se iz par pokušaja setim što li sam uopšte pokušavao da kadiju pitam kad će optužnica i fer suđenje.Ok, sad, država na stranu, takva je kakva je, naša je po zasluzi, nego, previše puta sam čuo i da je „nemoguće raditi bez brisanja proknjiženih stavki i dokumenata“, a ne slažem se sa tim i moja (baš) dugačka praksa je sasvim drugačija, zato ovo i pišem.
O bloggeru:
Digital Priest je višedecenijski softverski trudbenik 🙂 i novi blogger kome neke pojave u našoj branši baš smetaju, voli da polemiše, a politička korektnost mu nije omiljena disciplina. Ako se lako vređate, nemojte čitati njegove tekstove, može da se desi da se prepoznate, pa da se ljutite, a to mu nije namera, kako sam negde u nekom tekstu kaže. Svaki njegov blog i stav je samo to: lični stav, i nije obavezno i stav Lidder Monolita i bloga na kome ovo čitate. Nije obavezno, ali je vrlo moguće!
Svakako, retko viđeni otvoreni i tvrdi stavovi na našu temu, bez uvijanja.
Šta Vi kažete?
Ukoliko Vam se dopao post, prijavite se na listu kako ne biste propustili neki od narednih.
Prethodni blog post: Elektronski dokumenti bez pečata i potpisa