Svidelo se to nekome ili ne, računovodstvo je uvek bilo važan aspekt poslovanja svake kompanije. Na tržištu Srbije, usled specifičnih dešavanja od 90-ih na ovamo (hiperinflacija, nemačka marka kao osnovna valuta i sl.) računovodstvo je palo u drugi plan, te je samim tim izgubilo veliki deo svog značaj za svakodnevno poslovanje. U tim i takvim vremenima, bilo je bitno preživeti, a računovodstvo je bilo nešto što je „moralo“ da se odradi jer država to zahteva. Dakle, suštinski nebitno za poslovanje. U takvoj postavci stvari, „pravo“ poslovanje je bilo negde drugde i slika „stanja stvari“ nikako nije odgovarala računovodstvenim dokumentima.

Srećom, stvari se menjaju i danas je slika malo bolja, ali još uvek ne onakva kakva bi trebala da bude. U poslednjih par godina intenzivno smo razgovarali sa mnogim računovođama i njihovim klijentima pokušavajući da shvatimo na koji način međusobno sarađuju.


Postavljali smo razna pitanja, ali suštinski sva se svode na neke od ovih oblasti:

• Kako saradnja izgleda iz ugla računovođe?
• Kako saradnja izgleda iz ugla klijenta?
• Šta je loše, a šta dobro?
• I šta bi moglo biti bolje?

Izdvojili smo 5 ključnih tačaka po našem mišljenju koje su od suštinske važnosti za efikasnost saradnje:

1. Jasno definisan obim saradnje
2. Redovno izmirenja obaveza
3. Pravovremena razmena informacija
4. Negovanje fer odnos i razumevanja
5. Minimizacija ili eliminacija tehničkih problema i obezbeđivanje nezavnisnosti

U svakoj kompaniji se odvijaju određeni poslovni procesi. I ti procesi su specifični za svaku pojedinačnu delatnost, proizvodnju, trgovinu, usluge i sl. Nabavljaju se sirovine, prerađuju se i prave gotovi proizvodi, nabavlja se roba, repromaterijal, materijal i sl. Proizvodi, roba i usluge se nude kupcima, kupci plaćaju, magacioner isporučuje i sl. Dodatno, angažuju se ljudi (zaposleni), isplaćuje im se plata, dobri radnici se nagrađuju, a loši, na žalost, kažnjavaju i sl. Dodatno, kako bi kompanija funkcionisala, mora da ima struju, vodu, grejanje, hlađenje, telefone, računare i sl.

Svaki od ovih procesa na neki način utiče na finansije kompanije. Neki procesi poboljšavaju finansijsku situaciju (prodaja), a neki je „pogoršavaju“ (nabavka, troškovi,…).

Svaki od ovih procesa ostavlja trag u glavnom papirni. Takav trag je poslovna promena. Takvu poslovnu promenu, negde moramo evidentirati. I tu dolazimo do knjigovodstva, računovodstva, softvera i naravno efikasnosti i efektnosti cele priče.

I u tom grmu leži zec. Sve ove operacije se rade sa određenom svrhom za određene korisnike informacija u određenom trenutku.

Danas se računovodstvo posmatra kao sistem za generisanje informacija. Računovodstvo uzima poslovne transakcije i događaje kao ulazne podatke, procesira ih na način koji je šire poznat kao knjigovodstveni proces koji uključuje identifikovanje, knjiženje, klasifikovanje i sumiranje poslovnih transakcija i događaja u skladu sa računovodstvenim standardima i okvirima i generiše izlazne podatke u obliku izveštaja koji pomažu svim zainteresovanim stranama (internim i eksternim) u donošenju ekonomskih odluka npr. planiranje i kontrola finansijskih aktivnosti.



Dakle, kako posle svega efikasno i efektno unaprediti saradnju sa računovođom? Ima tu dosta posla…

Pogledajte u vodiču koji smo pripremili za vas na koji način možete unaprediti saradnju sa vašim računovođom i povećati efikasnost!

Preuzmi ceo vodič!






Prethodni blog post: Koji softver odabrati? I zašto baš Lidder?