Firma A je nabavila tri štampača po ceni od 100,000.00 rsd i prodaje jedan, Kupcu A, po ceni od 150,000.00 rsd (150.000-100.000=50.000). Softver koji Firma A koristi kaže da je Firma A zaradila 50,000.00 rsd. Druga dva štampača iz te nabavke ostaju na lageru.
Tri meseca kasnije ista ta Firma A, nabavlja još tri štampača, po dosta višoj ceni od 160.000,00 rsd, i istom kupcu, Kupcu A, prodaje ta tri novo nabavljena komada (baš ta tri, zbog garancije i datuma nabavke), po istoj staroj ceni od 150,000.00 rsd. Softver koji Firma A koristi kaže da je prosečna nabavna 130,000.00 rsd ( ((3*100.000)+(3*160.000))/6=130.000 ), a prodajna 150.000.00 rsd, te je za tri komada ostvarena razlika u ceni 60,000.00 rsd (150.000-130.000=20.000*3=60.000).Zarada po te dve prodaje, na Kupcu A, kaže taj poslovni softver, koji koristi Firma A, a koji radi sa uprosečnim nabavnim cenama, iznosi 110,000.00 (iz prve prodaje 50,000.00 a iz druge 60,000.00).
Da li je to baš tako? Da vidimo: Na prvom poslu na Kupcu A jeste ostvarena razlika u ceni od 50.000,00. Na drugom je ostvarena negativna razlika u ceni, tj. GUBITAK od 30.000,00 rsd. A skoro svaki softver će reći, da je ostvareno 110.000,00 rsd, a zapravo je ostvareno SAMO 20.000,00 rsd i drugi posao nije ni trebalo da se radi, što se tiče matematike.
Ovo je vrlo jednostravan primer. Zamislite hiljade artikala i desetine hiljada transakcija u kojoj stalno imate prosečno tačne, tj. netačne podatke, na osnovu kojih radite poslove sa zaradom… ili možda gubitkom ?! Brrr… to je više horor film nego poslovanje!
Da li je Firma A uopšte trebala da radi drugi posao? U drugoj transakciji, posao je bio čisti gubitak! Softver je na to trebao da upozori ili čak da spreči operatera da slučajno uradi takav posao, a ne da Vam govori kako radite sa zaradom!
Od odabranog načina i frekvencija obračunavanja troškova nabavne cene umnogome zavisi i prikazani rezultat. Dobit koju bi priklazali ako bi zatvorili zamišljenu firmu koja ima samo gornji primer od poslovanja, bi bila veća kada troškove nabavne cene prodaje radimo po ponderisanim nabavnim nego kada bi radili po tačnim nabavnim! Uvek je bolje tačno, nego prosečno tačno, a naročito kada se plaća porez.
Za očekivati je da računari rade precizno. U principu, oni to i rade…
Rade računari precizno, ali softver koji imate ne radi. Softver radi obračun po principu uprosečavanja nabavnih cena i u toku cele godine Vam daje pogrešne iznose. I nije samo Vaš softver u pitanju. Skoro svi su takvi, čast izuzecima.
Zašto je bitno raditi tačno u svakodnevnom poslovanju? Na osnovu podataka koje ima, svaka firma pravi rang listu kupaca. Iz primera sa početka, rang (skoring) lista kupaca je netačna ako se radi sa prosečnim nabavnim cenama, jer zarada nije 110.000,00 već 20.000,00. Čak iako taj kupac dobro plaća, drugi posao firma nije smela da radi i taj kupac nije smeo da dođe na rang listu, a to se dešava kada se koriste prosečne nabavne!
Kada se sav lager proda i kada se od ukupne prodajne oduzme ukupna nabavna i Vaš softver će znati da Vam kaže koliko ste zaradili, ali to će biti nekad, ako ikad iščistite lager i ako je to u okviru jedne poslovne godine. A najčešće je obrt istih artikala veliki i nikad lager nije prazan ili prazan više puta u toku godine, a Vi imate prosečno tačne, tj. netačne podatke svo vreme.
Kako to da program na kraju zna kolika je ostvarena razlika u ceni, a ne zna da tačno, pri svakom poslu, koliko firma zarađuje, a koliko gubi? Zašto nije sprečio ili upozorio makar na drugu transkaciju iz primera? Zato što ne zna tačno, već ima prosečne nabavne cene i tako Vam sve prikazuje i računa.
Evo šta kaže Privredni Savetnik na temu nabavne vrednosti prodate robe, tj. obračuna nabavke i obračunavanja nabavne cene:
Fotografija: Privredni Savetnik 2016. br. 1 i 2. Kompletan tekst pročitajte u Privrednom Savetniku.
Privredni savetnik je u pravu i krivu u istoj rečenici.
Prvi deo je tačan, najbolje rezultate dobijamo ako TAČNO i pri SVAKOJ prodaji,a za SVAKI artikal i SVAKU nabavku radimo sve TAČNO. To mogu samo moćni softveri, kako oni dalje u tekstu navode.
Drugi deo rečenice, crvenkasto naglašen na slici, je netačan jer, na primer, Lidder Monolitni Računovodstveni Softver postoji i AUTOMATSKI radi po pricnipu tačnosti na nivou svake nabavke i bez uprosečavanja bilo čega od 1992. godine, pa i dan danas, 2016. godine u vreme izlaska ovog Privrednog savetnika. Dakle, jedan sofver koji sve radi tačno postoji skoro 25 godina. To što oni misle da je to u praksi teško postići, to je druga stvar, jer, jednostavno je: Kupite softver koji radi tačno i onda je sve prirodno bez uprosečavanja.
U nekoj od sledecih objava, planiramo da sastavimo video primere iz Liddera koji će jasno dokazati da je rad sa tačnim podacima, bez uprosečavanja zapravo mnogo jednostavniji u praksi od uobičajenog, prosečnog.
Računari, dakle, nisu krivi za to što softver koji koristite koristi zastarelu i nepreciznu metodu periodičnog obračunavanja troškova nabavke. Ta metoda se i inače koristi pri ručnom radu jer je izuzetno zahtevno obračunavati nabavnu vrednost prodate robe pri svakoj prodaji. Pošto ni većina softvera nema te informacije jer nisu ni planirani tako da ih imaju, Vi imate netačne, tj, prosečno tačne informacije pri radu uprkos skupim BI i sličnim modulima.
Evo šta kaže Privredni Savetnik na temu nabavne vrednosti prodate robe, tj. o tome šta i kako treba obračunavati. Mi im se ovom prilikom zahvaljujemo na ovakvom epitetu 🙂 .
Fotografija: Privredni Savetnik 2016. br. 1 i 2. Kompletan tekst pročitajte u Privrednom Savetniku.
Isplati li se štedeti na softveru i raditi svaki posao na osnovu prosečno tačnih, tj. netačnih informacija?
Pitanje je retoričko, jasno je. Ono što je praktično jasno je da treba da nabavite softver koji to stvarno može. Nemojte pristajati na loša rešenja koja govore o tome da za svaku nabavku treba da otvarate nove robne kartice, da bi izbegli negativne efekte uprosečavanja jer na takav način komplikjete svakodnevni rad, šifarnici Vam postaju neupotrebljvi, rad sve sporiji, a trebaju Vam sve jači i jači serveri i sve kompleksniji analitički alati koji sabiraju artikle po grupama jer nedostaju tačni podaci o pojedinačnim artiklima. I na sve to opet radite prosečno tačno, tj. netačno, i to po nekim, možda i logičnim, grupama, a pojedančno tačnih podataka nema.
Ako imate ozbiljnije poslovanje tako velika nepreciznost u uslovima povećanja cena i troškova poslovanja, što je kod nas permanentno stanje, može da košta i do desetine puta više nego softver koji to može prirodno tačno da radi, bez raznih komplikacija.
Aktuelni podaci iz softvera koji rade sa uprosečavanjem cena su samo prosečno tačni, tj. netačni zato što korisite periodične obračune nabavke (bilo da ih radi knjigovođa periodično, bilo da ih radi sam softver, periodično ili po svakoj nabavci) jer nemaju permanentno tačne podatke o nabavnim cenama. Zamislite primer sa početka sa većim količinama, sa hiljadama artikala gde niko ne primećuje te “sitne” probleme, kada konkretna prodaja ide na štetu firme i nastavlja da se radi posao kao da se zarađuje, a zapravo se umanjuje svoja prvobitno ostvarena zarada. Nećemo valjda kod svake fakture obračunavate sve tačno?!? Neki hoće. Tj. neki imaju softver koji to može i hoće i zna da je precizno bolje.
Dodatna poražavajuća informacija je ta da neki programi uprosečavaju i prodajne, pa je svaki obračun samo okvirno tačan. U izveštajima koji se rade na osnovu prosečnih nabavnih i prodajnih cena, ispred svakog iznosa bi trebao da stoji znak limes (teži ka) ili približno!
Na nivou statistike je sve relativno i nekako u redu, postotak gore, postotak dole, ali dok radite, ne znate šta radite! Saznaćete na kraju godine? A tada je obično bolno kasno jer ste posao pravili na osnovu pogrešnih podataka ma koliko oni dobro predstavljeni bili. Svaka čast i BI modulima i moćnim analitičkim alatima, ali kada rade sa prosečno tačnim, tj. netačnim podacima, Vi skoro da gubite vreme, a mislite da imate vredne informacije. Onoliko koliko je nabavna cena nestabilna toliko procenata greške imate u svim izveštajima. U principu znate šta radite, ali da ste znali i po svakom pojedinačnom poslu, krajnji rezultat bi bio bar za toliko bolji, a ne za toliko netačniji.
Knjigovođe će primetiti da se do prosečno tačnog priznaje u poreskom bilansu, ali neki će priznati da TAČAN obračun nabavne cene nije zabranjen, samo se misli da je nemoguć, kao što to misli Privredni Savetnik. A mi smo tu 25 godina, dokazujući da je moguće i da to nije vezano sa napretkom tehnologija, nego ideje.
Obratite pažnju na ovaj prečesto zanemarivan “detalj” oko uprosečavanja. Nemojte čekati da Vam margina profita padne toliko da se jasno vidi da Vam je greška koju Vam softver generiše veća od zarade, jer tada ste već dobrano zakasnili radeći poslove koji Vam nisu bili isplativi. Koristite Lidder Monolitni Računovodstveni Softver, ili neki drugi sličan alat, koji od svog nastanka prirodno sve obračunava tačno!
Ukoliko Vam se dopao post, prijavite se na listu kako ne biste propustili neki od narednih.
Prethodni blog post: Brzi vodič: 5 ključnih tačaka efikasne saradnje sa računovođom