Radiš isto, a uradiš više i imaš više vremena za sebe. Da, deluje nemoguće, ali da li je baš tako? Evo kako to najčešće izgleda i kako može mnogo brže i bolje.

(Vreme čitanja: 4 minuta)


Kada ste udubljeni u posao, ne primećujete kako vreme (brzo) prolazi. Vi svakako vredno radite po 5-7 sati dnevno, pa koliko stignete. Kako postajete stručniji, obim posla koji čeka na Vas se povećava. Nakon nekog vremena, polako shvatite da više ne radite 5 ili 7 sati, već 9, pa 10… i tek onda, kada više nemate vremena za bilo šta drugo sem posla, shvatite koliko je vreme dragoceno.

Vreme je neponovljiv resurs. Svaki minut koji je prošao, više se neće vratiti. Sekunde koje trošite na sitnice u toku dana se gomilaju: 50-ak sekundi da pošaljete jedan mail, par minuta da uđete u neki izveštaj i da ga odštampate, pa nekoliko minuta da tamo popišete šta je neophodno, pa još neki minut da unesete te parametre u preglede kartica, pa da to odštampate, i onda još sve to da saberete na nekoj računskoj mašini ili digitronu… pa još nekoliko sekundi da uđete u neki od mnogih pregleda nečega… prvo u glavni meni, pa odatle u neku zabačenu stavku menija, pa odatle nazad na pdf u kome je nešto…

Sve ove sekunde možete uštedeti. Kada se presaberete na kraju meseca, ispadne da su to čitavi dani!!!

Da ponovimo – DANI, ne minuti i sekunde. Kako ih uštedeti? Konceptom koji čini razliku: na tastaturi imate oko 100 tastera i svaki može nešto da pokreće! Ne mora da se vozi mišem (kilo)metrima okolo naokolo i ne mora da se cilja taster na ekranu. Ako vaš softver, poput svakog profesionalnog alata, podržava efikasan rad putem skaćenica, vreme počinje da radi u vašu korist i sve one prekovremene sate možete početi da koristite za uživanje i šetanje po prirodi ili za više posla, šta je kome bitnije. Ali je na Vama da odlučite šta ćete sa vremenom, a ne na loše organizovanom softveru zbog koga vozate miša i štampate silne PDF-ove i tome slično, dok vreme neumitno prolazi.

Autor: Christo Komarnitski


Postojanje prečice (eng. shortcut) znači da postoji način da nešto uradite lakše i brže. Zašto tako ne bi bilo i u knjigovodstvenom programu, odnosno, ERP poslovnom programu pogotovo kada je reč o operacijama koje se svaki dan i stalno ponavljaju?!

Zato Vam preporučujemo da naučite da koristite prečice na tastaturi, ako ih Vaš program podržava, kao što je to slučaj sa Lidderom gde su ove brze komande prisutne na svakom koraku jer su njegove glavne karakteristike brzina i jednostavnost u radu, pored uvek važne tačnosti i maksimalne automatizacije.

Naizgled su to neke sitne stvari. Međutim, kako smo već naveli, to postane navika i one prestaju da budu sitnice u smislu uštede vremena, aktivira se mišićna memorija i prsti sami rade, bez da na to mislite. Nemojte se odupirati korišćenju tastature, iako je to prva reakcija, jer sigurno ima mnogo lepših i boljih načina da upotrebite svoje vreme koje ćete na taj način uštedeti.

Na stotine kratkih komandi u Lidderu omogućava pokretanje određenih poslova jednim jedinim tasterom umesto da gubite vreme tražeći odgovarajuću opciju u meniju. Isto tako, samo jedan taster na tastaturi u trenutku Vas iz dokumenta uvodi u nalog iz koga je nastao i u trenu iz tog naloga u karticu određene stavke i sl. Za brze računske operacije, ne treba da posežete za digitronom, već tasterom odmah otvarate računsku mašinu koja je ugrađena u Lidder. I mogli bismo ovako danima da nabrajamo sva ubrzanja moguća samo zahvaljujući prečicama u Lidderu. Suština je da, gde god da ste u programu, koji god posao da radite, Lidder za Vas ima prečice sa kojima ćete svaki posao završiti mnogo brže i lakše nego što ste navikli.

Moć navike je jaka, pa tako mnogi godinama koriste miša za izdavanje komande za koju je potreban delić sekunde pritiskom na taster. Pobedite naviku i bezbroj sekundi iskoristite da se opustite i uživate u onome što volite. Osim ako volite da klikćete po beskonačnim menijima i ikonicama… Onda ništa 😊









Ukoliko Vam se blog i tema dopadaju, prijavite se na listu
kako ne biste propustili neki od narednih postova.





Prethodni blog post: Koliko bi Vas koštalo da Vam se desi ono što se desilo Facebook-u?