ARHIVA Lidder foruma: knjigovodstvo u praksi

Sa starog Lidder foruma, koji je aktivno radio od 2007. godine,
prenosimo vam najinteresantnija knjigovodstvena pitanja i odgovore posetilaca

PRETRAGA ARHIVE

Plaćanje doprinosa za osnivača

  • 1. Lice je zaposleno kod drugog poslodavca, a ovde je suvlasnik tj. osnivač upisan u rešenje APR. Znači, da li za njega treba da se plaćaju dopirnosi za PIO? (28.7.2010) +


    Ukoliko nije upisan kao direktor, već samo kao osnivač i vlasnik, ne treba da plaća, ali ako je UPISAN u Registar APR kao DIREKTOR, onda TREBA da plaća doprinose, onako kako smo juče odgovorili na Vaše pitanje. Bitno Vam je da utvrdite da li je upisan i kao suosnivač i kao direktor, ili samo kao suosnivač, a to ćete uraditi tako što ćete proveriti da li u Rešenju APR, na drugoj strani, tamo gde piše "Podaci o zastupnicima:" stoji njegovo ime i prezime, a tamo gde piše "Funkcija u privrednom subjektu:" stoji reč Direktor, pa ako je tako, onda je i suosnivač i direktor i treba da plaća doprinos za PIO po stopi od 22,00 %, onako kako je objašnjeno u prethodnom odgovoru. Ako ga nema u delu gde su zastupnici, već samo tamo gde su osnivači, onda ne treba da plaća.
  • 2. Da li zakon određuje obavezu dve Uplate PIO, kao Zastupnik i kao radnik? Kako može zakon da odredi da u isto vreme možeš biti na dva različita mesta? Da pojasnim - ja sam vlasnik ortačkog društva sa suprugom. Oba vlasnika u APR su prijavljena kao zastupnici, a ja kao zastupnik-direktor. Istovremeno supruga radi i njoj se sve redovno isplacuje, a ja se zapošljavam u drugom preduzeću i tamo mi se uplaćuje redovno PIO.Po osnovu Ugovora o radu, ja sam 8 sati zaposlen i radim puno radno vreme u toj firmi.Da li može i zašto da država, odnosno, poreski organ da trazi obe uplate kada ja ne mogu istovremeno i zastupati moje preduzeće i biti u drugom puno radno vreme.
    Ovo je sve zbog moje greške da nisam u APR-u prijavio da ostaje samo supruga zastupnik, a ja istupam kao zastupnik. Po kom članu i kom zakonu mogu da izbegnem da plaćam duplo PIO, jer nemoguće je biti istovremeno na dva mesta, zar ne? (19.08.2011) +


    Po trenutno važećim propisima (Član 12. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje) i tumačenjima nadležnih ministarstava, Vi ste, kao osnivač privrednog društva, koji nije zaključio ugovor o radu sa privrednim društvom, samo zbog činjenice da zastupate svoje o.d., dobili status osiguranika samostalnih delatnosti. Po tom osnovu poreski organ Vam je doneo rešenje o plaćanju doprinosa za PIO, po stopi od 22,00 %, na najnižu osnovicu za plaćanje doprinosa, ili na osnovicu za utvrđivanje mesečne osnovice za obračun akontacije poreza na dobit. Iako ste obavezno socijalno osigurani po osnovu radnog odnosa kod drugog poslodavca, vi u svom o.d. obavljate poslove zastupanja, što faktički jeste rad, bez obzira koliko često obavljate zastupanje. Možete ga, recimo, obavljati popodne, nešto kao dopunski rad.
    Za prethodni period, bojim se da ne možete da se oslobodite doprinosa, a za ubuduće, možete da izbrišete sebe kao zastupnika iz registra agencije za privredne registre, ili da zaključite sa svojim o.d. ugovor o dopunskom radu (pod pretpostavkom da hoćete da zadržite status zastupnika), čime biste dobili mogućnost da sami odredite visinu naknade za svoj rad i iznos doprinosa, tim pre što je iznos, koji sada plaćate na ime doprinosa za PIO, utvrđen kao akontacioni, a na kraju godine će biti utvrđena Vaša konačna obaveza za 2011. godinu i akontacija za 2012. godinu na osnovu finansijskog izveštaja za 2011. godinu i to primenom propisane stope na Vašu bruto dobit.
  • 3. Osnivač d.o.o. je u penziji, ali u APR-u je upisan kao OSNIVAČ, a direktor je drugo lice. Radi obavljanja određenih poslova moramo da dostavimo dokaz Agenciji za bezbednost saobraćaja da je pomenuti penzioner-osnivač zaposlen sa punim radnim vremenom. Da li to znači da moramo da ga prijavimo kao NOVOZAPOSLENI i plaćamo sve ili je dovoljno rešenje za plaćanje PIO iz Poreske uprave? (26.09.2012) +


    Ako za poslove saobraćaja morate imati zaposlenog, znači čoveka u radnom odnosu i to sa punim radnim vremenom, onda Vam nema druge nego da zaposlite tog iskusnog osnivača u stalni radni odnos, s tim da može da bira da li će plaćati doprinos za zdravstveno osiguranje iz zarade i na zaradu ili ne.
    Postoji, kao što ste naveli, i mogućnost plaćanja poreza na dohodak (misli se na prihod od registrovane delatnosti)i doprinosa za PIO po rešenju poreskog organa, ali to nije radni odnos, pa ne biste zadovoljili taj uslov predviđen saobraćajnim propisima.
  • 4. Imam osnivača, koji je i direktor (zastupnik u APRu) i nerezident (državljanin Austrije). Nije nigde zaposlen i nema dokaza da plaća negde drugde doprinose. Firma je osnovana pre manje od mesec dana i poreski dosije nije još kompletiran. Koji je najlakši i „najjeftiniji“ status koji on može da ima u Poreskoj upravi i PIO-u? Kakav ugovor sa njim treba da se potpiše? Da li ugovor o radu, ugovor o pravima i obavezama direktora (sa ili bez naknade) ili neki drugi ugovor? Koji obrasci za njega treba da se popunjavaju? (24.10.2012) +


    Sa nerezidentom, koji je zakonski zastupnik i osnivač, a nije zaposlen u svom privrednom društvu, po meni je najbolje da zaključite ugovor o obavljanju poslova direktora, kojim ćete precizirati prava i obaveze direktora i privrednog društva. Za njegov rad ćete mu isplaćivati naknadu, obračunavati i plaćati porez na dohodak i podnositi PP OPJ.

    Kažete da nije nigde zaposlen i nema dokaza da plaća doprinose, ali nije jasno da li to važi samo za teritoriju Srbije, ili ni u Austriji nema nikakav status osiguranika?

    Proverite da li je možda ipak negde prijavljen u obavezno socijalno osiguranje u Austriji, kao i po kom osnovu - kao zaposleni, kao student ili nekako drugačije, jer od toga zavisi da li ćete morati da obračunavate i plaćate doprinose za obavezno socijalno osiguranje za njega.
  • 5. Šta se dešava sa privrednim društvom ukoliko osnivač, jedini vlasnik DOO, koji je registrovan kod APR-a kao direktor, i zasnovao je radni odnos sa svojom firmom, ode na porodiljsko odsustvo? Ima li to lice pravo na naknadu zarade, i šta se dešava sa firmom, u smislu da li može da nastavi da izdaje fakture, da potpisuje te fakture, pošto je zastupnik, ili mora da imenuje neko drugo lice za direktora (kome pretpostavljam onda mora da uplaćuej poreze i doprinose)? (9.11.2012) +


    Ako vlasnica d.o.o.-a koristi porodiljsko odsustvo ima sva prava kao i bilo koja druga zaposlena, pa i na naknadu zarade za vreme odsustva. Ako nema drugih zaposlenih lica, koja mogu da izdaju fakture-račune, a nema ni zaposlenih, na koje bi direktorka mogla da prenese ovlašćenje za zastupanje d.o.o.-a (rešenje o obavljanju poslova-zameni direktora, dok je na odsustvu), mogla bi da izda punomoćje i licu, koje nije zaposleno u d.o.o., da obavlja sve poslove, koje nema ko drugi da obavlja.

    Moj predlog bi bio da ipak zaposlite nekoga na neodređeno vreme, makar i sa nepunim radnim vremenom, pa da na njega direktorka prenese potrebna ovlašćenja. Za tog novozaposlenog, naravno, obračunavate i plaćate porez i doprinose, ali, ako ga angažujete sa pola radnog vremena, a država refundira porez i doprinose za direktorku, izračunajte, možda se i isplati...
  • 6. Šta se dešava ako su osnivači jedna lica koja su u radnom odnosu u nekom drugom preduzeću, koja nisu registrovana kao direktori njihovog DOO-a (dakle ne plaćaju dodatne doprinose za PIO), a imaju u svom DOO zaposleno jedno lice, koje je u radnom odnosu i koje je i direktor te firme, pa taj zaposleni ode na porodiljsko odsustvo? Da li taj zaposleni ima pravo na naknadu zarade iako je registrovano kao direktor, ili osnivači moraju da registruju neko drugo lice za direktora da bi zaposleni-direktor imao pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog? (9.11.2012) +


    Direktorka te druge firme, koja je u radnom odnosu, ima sva prava iz i po osnovu radnog odnosa, pa i pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, tako da osnivači nemaju obavezu da registruju nekog drugog da bi direktorka mogla da ostvari pravo na naknadu, ali moraju rešiti pitanje zastupanja firme, dok je zakonska zastupnica na porodiljskom odsustvu.
  • 7. Pre tri godine sam otvorio firmu na savet knjigovođe, posto u to vreme nisam bio zaposlen da bih uplaćivao doprinos. Međutim, tada sam se zaposlio i ta firma mi je to redovno uplaćivala. Sad sam tek ugasio firmu, misleći da ništa ne dugujem osim troškova zatvaranja računa i firme, međutim, potražuju mi porez na ove tri godine i zaduženja za doprinos. Moram napomenuti da je firma samo prijavljena bila, nikad nije radila, nema na računu nikakav promet, nema prostorije, niti knjige, ništa. Ne znam na šta porez treba da platim. Da platim doprinos za sebe samog mi je besmisleno pošto mi je za taj period firma u kojoj radim plaćala doprinos. Šta sad da radim kako bih se izvukao iz ove neprijatne situacije, ja nemam novac. (02.12.2012) +


    Ako smo dobro razumeli Vaše pitanje, imali ste firmu, da biste uplaćivali doprinose, a posle toga ste zasnovali radni odnos u drugoj firmi, u kojoj ste ostvarivali zardu i poslodavac je redovno uplaćivao porez i doprinose za Vas.

    Ako Vam je Poreska uprava donela rešenje o plaćanju doprinosa, trebalo bi da ste to rešenje primili i da ste po njemu i uplaćivali doprinose, kao osnivač firme, koji nije u radnom odnosu u svojoj firmi. To je ono što se odnosi na doprinos za PIO.

    Što se tiče poreza, ne znam kakav porez je u pitanju, pa napišite tačno - iz rešenja, opomene ili sa listinga iz Poreske uprave kakav je porez u pitanju (na dobit, na dohodak,...), kako bih Vam odgovorila.Ako niste ništa plaćali, onda ste dužni da platite doprinos za PIO i to za sve vreme dok je firma postojala (bez obzira da li ste obavljali registrovanu delatnost ili ne) a, na žalost, dugujete i kamatu na to što niste plaćali na vreme.

    Možete jedino da podnesete Poreskoj upravi dokaz da ste u radnom odnosu kod drugog poslodavca i da tražite da Vas, od dana zasnivanja radnog odnosa u drugoj firmi, ne zadužuju doprinosima za zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti. Platićete tada samo doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje, sa kamatom, naravno.Važno: kada tražite otpis zaduženja za doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje od nezaposlenosti, obavezno tražite i otpis kamate za ta dva doprinosa.

    Slažemo se da može da izgleda besmisleno da plaćate doprinos za firmu u kojoj niste ništa radili, ali propisi su tu jasni: kao osnivač firme postajete osiguranik samostalnih delatnosti, a Vaša firma je trebalo da plaća za Vas doprinos bez obzira da li firma radi ili ne, jer ste direktor i obavljate poslove zastupanja i predstavljanja firme. Proverite sa poreskom upravom mogućnost odlaganja plaćanja duga i plaćanja na rate.
  • 8. Osnivač privrednog društva d.o.o. stekao je uslov za starosnu penziju. Deo, 21 godinu staža u Hrvatskoj, i 17 godina u Srbiji. Hrvatsku penziju ne može primati ukoliko je u obavezi da plaća doprinose iz penzije. Mora li osnivač, po zakonu o obaveznom osiguranju, obavezno plaćati doprinose ili ne? Jedina prepreka za primanje penzije iz Hrvatske je to plaćanje doprinosa. (17.12.2012) +


    Verovatno se Vaše pitanje odnosi na obavezu plaćanja doprinosa za vlasnika, dok je još u firmi, znači, pre odlaska u penziju, jer plaćanje doprinosa iz penzije vrši onaj vlasnik, koji nije platio doprinose na vreme, kada je bio obavezan da ih plaća kao osnivač, pa mu država, kada ode u penziju, obustavlja doprinose, koje nije plaćao.

    Proverite prvo koji su doprinosi u pitanju i da li je Vaš osnivač, koji treba da ide u penziju, bio u obavezi da plaća doprinose i po kom osnovu. Ako su to doprinosi, koje je trebalo da plaća kao osnivač, koji je istovremeno i direktor, koji nije bio u radnom odnosu, već je bio samo direktor po funkciji, probajte da izmirite te doprinose, kako bi mogao da se penzioniše.
  • 9. Ja sam jedan od osnivaca, a i direktor firme. Redovno sam plaćala sve doprinose i poreze i firma nema dugova. Upravo sam se vratila sa porodiljskog i želela bih da dam otkaz sama sebi, jer želimo i da ugasimo firmu, ali ovo prvo nam je hitnije iz razloga da bih uspela da u roku od 30 dana "dobijem otkaz" da bih dobila novčanu naknadu na birou. Odmah posle mog otkaza bismo radili na tome da ugasimo firmu, ali na najbezbolniji način (čitaj, sa najmanje troškova). Da li da firma ide pod stečaj ili u likvidaciju? Molim Vas za savet o tome i na koji način bi to trebalo da uradim. (04.01.2013)+


    Bez velikih reči, likvidacija je najbezbolniji način. Po novom Zakonu o privrednim društvima se odvija u nekoliko faza:

    FAZA I :
       Odluka o otvaranju postupka likvidacije, imenovanje likvid. upravnika i podnošenje zahteva APR-u.
       APR donosi Rešenje o pokretanju postupka likvidacije, u nazivu firme i na pečatu se upisuje oznaka “u likvidaciji“.
       Registruje se likvidacioni upravnik i objavljuje se Oglas poveriocima firme da prijave svoja potraživanja, koji na internet strani Agencije stoji 90 dana.

    Faza II :
       Po isteku 90 dana, likvidacioni upravnik donosi, a osnivači firme usvajaju Početni likvidacioni bilans i Izveštaj. Ovaj Izveštaj se po zakonu registruje.

    Faza III:
       Po isteku 120 dana od otvaranja likvidacije, sastavljaju se i podnose:
       - Završni likvidacioni izveštaj,
       - Izveštaj likvidacionog upravnika o okončanju likvidacije i Odluka o usvajanju,
       - Izjava likvidacionog upravnika i Zabeležba,
       - podnosi se prijava za brisanje iz Registra APR.

    Predlažem Vam da, ako već niste, proverite da li kao osnivač privrednog društva, koji je i zakonski zastupnik, a i u radnom odnosu u svom društvu, imate pravo na novčanu nadoknadu u slučaju nezaposlenosti.

    Ako sami sebi date otkaz, niste više u radnom odnosu, ali ostajete osnivač privrednog društva i ne možete imati status nezaposlenog lica. Inače, danom pokretanja postupka likvidacije prestaje radni odnos svima zaposlenima u privrednom društvu, po sili zakona, pa i Vama.
  • 10. Ja sam osnivač privrednog društva zajedno sa jos dva osnivača, sa kojima nisam u kontaktu jer su nerezidenti, i ja sam ,,KRIV,, što firma više ne posluje... ujedno sam i jedini zaposleni u firmi, na poziciji direktora. Želio bih da se rešim firme jer više nemam sredstava da je sam održavam, a svaki dan samo dublje tonem. Sve sam redovno plaćao, osim što dugujemo 150 evra za taksu na istaknutu firmu.Postoji li nacin da se rešim svega, ako znam unapred da mi ostali osnivaci neće pomoci oko finansija, jer su i sami predložili da jedino pristaju da na mene prebace svoj dio osnivačkog uloga što meni ne odgovara jer onda sve troškove moram sam snositi. Ja bih da se svi troškovi dele na jednake delove, kao što smo nekada delili dobitak i da više ne budem ovlašćeno lice u firmi. Mogu li se otkačiti iz firme tj. prestati biti direktor bez njihovog potpisa? (05.01.2013) +


    Odluku o prestanku rada privrednog društva i pokretanju postupka likvidacije u društvu sa više članova-osnivača donosi skupština privrednog društva, a odluku potpisuje predsednik skupštine.Direktora imenuje i razrešava takođe skupština, odluku o razrešenju takođe potpisuje predsednik skupštine.

    Sve ovo su opšta pravila, ali je moguće i drugačije regulisati postupke donošenja odluka u vezi postojanja i prestanka društva i razrešenja direktora. Obavezno prvo pogledajte šta stoji u ugovoru o osnivanju Vaše firme, pa krenite od toga. Možda ćete moći da iskoristite ovo što smo Vam napisali i nećete morati da uključujete sve osnivače u postupak zatvaranja firme i Vašeg razrešenja.
  • 11. Suprug je taxi prevoznik (paušalac) i od juna 2012. do kraja 2012. godine je firmu stavio na mirovanje prvenstveno zbog neizmirenih obaveza za porez, PIO, itd. za prethodne godine. Ovih dana ponovo aktivira firmu jer je izašao novi zakon o otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, ali s tim što je izašao iz paušala i prešao u knjigaše. Ja hoću da mu vodim knjige jer sam zavrsila kurs knjigovodstva, ali nemam previše iskustva u tome. Ono što mene između ostalog zanima je obračun doprinosa, PIO, nezaposlenost itd. za preduzetnike jer znam da kod zaposlenih doprinose i ostalo plaća zaposleni + sve to ide još i na teret poslodavca, ali kod preduzetnika ne znam kako i šta da obračunam. Dodatno me buni to što nemaju fiskalne kase, pa su uplate dnevnog pazara "po sopstvenoj volji". (06.01.2013) +


    Obavezu za plaćanje poreza na prihod od samostalne delatnosti preduzetniku, koji vodi knjige, kao i paušalcu, određuje nadležna Poreska uprava svojim rešenjem, koje ste možda već i dobili, ukoliko ste podneli odgovarajuću poresku prijavu.

    Uplatu pazara "po sopstvenoj volji" vrše samo hrabri (ha, ha, ha!!!), a ostali, koji vode poslovne knjige (kao što ćete Vi to raditi), prema proknjiženom prihodu iz maloprodaje uplaćuju iznose pazara za dane u kojima je prihod ostvaren, u propisanom roku, preciznije uplatu pazara vršite u roku od sedam radnih dana od dana u kome ste primili novac, a napominjem da počinjete računanje tog roka narednog dana, a ne onog dana kada ste primili novac.
  • 12. Suvlasnik sam DOO i želim svoj udeo u firmi da prenesem na drugog osnivača, ali tako što ću dati punomoć trećem licu da u moje ime potpiše potrebne papire, pa me interesuje da li za to mora biti ovlašćeno lice, odnosno, advokat ili može bilo ko npr. moj brat, koji nema veze sa firmom. (06.01.2013) +


    Možete ovlastiti bilo koje punoletno lice, domaćeg državljanina, da u Vaše ime zaključi ugovor o prenosu udela, pa tako i svoga brata. Nije neophodno da to lice bude advokat.

    Skrećem pažnju da, pošto to ovlašćenje dajete kao fizičko lice, a ne kao direktor ili osnivač firme, ovlašćenje-punomoćje mora biti overeno u sudu.
  • 1

Naknadno odobren rabat od dobavljača

  • 1. Dešavale su se sledeće promene:
       1. Ino dobavljač "A" izdaje fakturu kupcu "B" na iznos od 2000eur.
       2. Preduzeće "B" izdaje fakturu ino kupcu "A" na iznos od 1500eur.
       3. Vrši se kompenzacija na iznos od 1500eur
       4. Ino dobavljač "A" izdaje preduzeću "B" KNJIŽNO ODOBRENJE na iznos od 900EUR
    U ovom trenutku ino dobavljač "A" je dužan preduzeću "B" iznos od 400EUR. Ukoliko se promena por brojem 4 knjiži kroz stav STORNO 4340 POTRAŽUJE, saldo ovog računa će biti POTRAŽNO -400EUR.
    Ovo je stanje na dan 31.12. U obrascu Bilansa Stanja (AOP 119) trebalo bi upisati negativan iznos, što nije dozvoljeno. (10.02.2011)
    +

     
    D/P  ·  Konto  ·  Iznos/Opis
      D    ·   203    ·   1500 · Izlazna ino faktura
      P    ·   434    ·   2000 · Ulazna ino faktura
      D    ·   434    ·   1500 · Kompenzacija I
      P    ·   203    ·   1500 · Kompenzacija I
      D    ·   434    ·  -1500 · Storno Kompenzacije I
      P    ·   203    ·  -1500 · Storno Kompenzacije I
      P    ·   434    ·   -900 · Knjižno odobrenje
      P    ·   629    ·    900 · Prihod od usluga
      D    ·   434    ·   1100 · Kompenzacija II
      P    ·   203    ·   1100 · Kompenzacija II

    Greška je u tome, da je iznos za Kompenzaciju II moguć samo do nivoa Vašeg potraživanja od Kupca. Nakon ovoga, imaćete sledeće stanje: 203 Duguje 400, a za 434 Saldo je 0. Ostaje pitanje da li ste se pridržavali odluke o bližim uslovima za plaćanje (Sl. glasnik RS br. 109/05, obrazac 1, 3 i 4). Kompenzaciju knjižite tek kada Vam Ministarstvo finansija overi obračun o izvršenju.

  • 2. Firma koja je postavila prethodno pitanje ima dodatni problem, pa kažu sledeće: Naime, kako se jesmo pridržavali odluke o bližim uslovima za plaćanje (koje se navodi), i dobili rešenje od Ministarstva finansija za prvu kompenzaciju, na koji način sada možemo stornirati tu kompenzaciju (sa kojim pratećim papirima, rešenjima i sl.)? S druge strane, već 4. januara INO dobavljač o kome je reč je izvrsio uplatu na naš račun (u primeru smo mi preduzeće "B") i saldo na kontu 4340 je jednak 0. Pri uplati smo dostavili Banci i Ministrastvu finansija podatak o broju kontrolnika. Ako se sada izvrši storno kompenzacija i nova kompenzacija, pomenuta uplata će biti vezana za drugi kontrolnik. Na koji način je moguće ispraviti već poslate podatke za Banku i MF? 12.02.2011. +


    Kao što ste prijavili uvoz ili izvoz roba ili usluga, prijavite i storno istih, mislimo da je šifra 3 u prijavi rezervisana za storno uvozno-izvoznog posla, a nakon toga napravite novu prijavu sa ispravljenim podacima. Takođe je i šifra 2 namenjena za izmenu podataka o uvozno-izvoznom poslu, pa može i tako. Broj kontrolnika je stari, a novi ćete dobiti samo ako radite prvu varijantu. Greške i promene su normalna stvar u računo/knjigovodstvu i samo je potrebno zakonski ispravljati ih. Znači - crveni storno i potom ispravka knjiženja.
  • 1

Usluga

  • 1. Kako se izdaju i knjiže računi za usluge? (12.08.2010) +


    Najjednostavniji i najčešće korišćen način za pravljenje fakture za usluge sa proizvoljnim tekstom je ulazak u standardnu fakturu i zadavanje komande "G" (bilo pritiskom na taster bilo odabirom iz menija, mišem). Na ovaj način možete izdavati i kombinovanu fakturu - i za robu i usluge, s tim da prvo unesete sve stavke robe pa zatim i uslugu na pomenuti način. Ukoliko postoji uslov za oslobođenje od poreza, dokument se dodatno obeležava u opcii koja se pokreće komandom M. U Lidderu postoji i drugi način, komandom "U" iz glavnog menija, ako je reč o uslugama koje se fakturišu domaćim licima i ako nema oslobođenja od PDV.
  • 2. Imam firmu za izradu softvera. Imam ponudu da odradim posao za inostranstvo. Kako ide izdavanje računa, da li je potrebno da otvorim devizni račun u banci? Da li kupcu izdaje devizni račun? Da li imam još neke obaveze i da li se isplati da se bakćem sa svim tim papirima? Nisam bas upućena, jer sam samo radila za Srbiju. (23.01.2011) +


    Ako radite u Lidder-u, onda znate kako ide izdavanje računa za usluge, s tim što za Vaše računovodstvo treba da uradite i račun u dinarima (po srednjem kursu na dan izdavanja računa), a stranom kupcu šaljete račun u stranoj valuti. Devizni račun ne morate otvarati, možete samo sa bankom napraviti dogovor da Vam otvore partiju, na koju će stići novac iz inostranstva, a Vi onda banci dajete nalog za prodaju deviza i prenos dinarske protivvrednosti na vaš dinarski tekući račun. Imate obavezu da u roku od 30 dana obavestite devizni inspektorat o izvršenom spoljnotrgovinskom prometu, s tim da se to, od 01.01.2011. radi isključivo elektronski što je, zapravo, super.

    Najvažnije je da na usluge izrade softvera stranom licu (proverite da li Vaš inokupac zaista ima sedište u inostranstvu i da li možda ima u Srbiji stalnu poslovnu jedinicu, jer od toga zavisi opredeljivanje mesta izvršenja Vaše usluge izrade softvera) ne obračunavate i ne plaćate PDV, ali skrećem pažnju da na Vašem računu treba da stoji odgovarajuća i precizna poreska klauzula (poziv na odgovarajuće članove Zakona o porezu na dodatu vrednost), ali to već zna Vaš računovođa.
  • 3. Da li se prijava deviznom inspektoratu radi samo u slučaju kada imam izvoz usluge ili i u slučaju izvoza robe? Podrazumeva se da su ispoštovani rokovi naplate odnosno uvoza robe. (24.01.2011) +


    Upravo tako. Za uvoz/izvoz dobara, to jest robe, nema obaveze izveštavanja, a za usluge je ostala obaveza. Kada je reč o izradi softvera, iako je to po meni proizvod (znači roba iliti dobro), naši zakonodavci i primenjivači zakona, ovo smatraju uslugom.Dobro ste pomenuli rokove naplate, ovo je važno, jer ako je naplaćeno unapred, onda u nalogu banci za raspored priliva iz inostranstva treba označiti da je reč o avansu.
  • 1

Knjiženje nedozvoljenog manjka (manjak preko Zakonom dozvoljene količine koja se računa kao rastur/kalo)

  • 1. Koji su potrebni stavovi kod knjiženja manjka koji je prešao dozvoljenu količinu, a koji pada na teret preduzeća? Da li je osnovica za PDV na manjak nabavna vrednost? Znači li to da se u tom slučaju ulazni PDV (onaj koji smo iskoristili prilikom kupovine) sada vraća, pa na kraju bude fifti-fifti? (30.11.2011) +


    Ako je utvrđen manjak popisom, onda Vam je najbolje da to knjiženje kroz popis u Lidder-u odradite automatski i ne brinete o kontima.Inače, manjak je oporeziv, tako da je PDV 0:0. Osnovica je nabavna vrednost. Obavezu za PDV knjižite na 470 ili 471, a ako utvrđujete manjak na kraju godine, onda razgraničite PDV, jer dospeva na plaćanje u narednom poreskom periodu. Rashod-manjak robe ide na 574, znači na teret troškova firme.
  • 2. Da li se plaća PDV na manjak, iako našim prihodom nismo probili tzv. procentualne iznose iz normative? (29.01.2012) +


    Verovatno omaškom u Vašem pitanju stoji da prihodom niste probili procente iz normativa, umesto rashodom (manjkom), ali svejedno, razumeli smo Vaše pitanje.Pravilnik, koji sadrži normative, upravo je i donet da precizira količine, na koje, uz ispunjenje uslova iz Pravilnika, obveznik NE obračunava i NE plaća PDV.Ako ispunjavate propisane uslove i procenat Vašeg rashoda je manji od procenata utvrđenih Normativom, ne treba da platite PDV na manjak. Skrećem pažnju da procente i Normativ primenjujete u poreskom periodu, u kome ste utvrdili manjak (kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje), a ne za celu godinu.
  • 1

Komisiona prodaja

  • 1. Da li postoji komision u veleprodaji i ako postoji, gde se knjiži? (16.04.2007) +


    Kako Lidder ima sve što je potrebno za poslovanje preko 95% firmi na našem tržištu, svakako da ima i komisionu veleprodaju. Ulaz u komisioni magacin možete praviti od maksimalno 60000 komitenata za maksimalno 60000 artikala, a program vodi računa o tome šta ste, od koga i po kojoj ceni dobili na komisionu prodaju. Po izvršenoj prodaji štampate i knjižite odjavu, u kojoj će biti svi artikli od tog komitenta koje ste prodali u periodu od knjiženja prethodne odjave. Komisiona veleprodaja se knjiži vanbilansno na grupi 88 i grupi 89 komisioni dobavljač.
  • 2. Imamo malu štampariju kojoj se u zadnjem kvartalu prilično povećao posao i s obzirom na to da smo obveznici PDV-a moramo organizovati posao mnogo bolje nego što to radimo. Postoji li program za štamparije i ako postoji koji je najbolji? (09.01.2008) +


    Nismo da sada nailazili na štamparije koje imaju posebno prilagođavan program za njihovu delatnost, ali takvi softveri sigurno postoje. Štamparije obično imaju agencije koje ih vode i to bez obzira na veličinu štamparije, a one štamparije koje imaju svoja knjigovodstva uglavnom imaju neku ekstra skraćenu varijantu knjigovodstva gde se sve svodi na fakturisanje i eventualno na evidencije plaćanja.
    Većina štamparija s kojima smo imali kontakte radi „na šareno“, mnogo, mnogo više nego „na belo“, pa im knjigovodstvo i realna evidencija više smetaju nego što im koriste. Tako da smo im obično preporučivali bilo koji program za fakturisanje u kome je sve moguće. Najbolji po tom pitanju je bilo koji Word, jer ne postavlja suvišna pitanja, što takvi korisnici žele, zapravo.
    A štamparije koje imaju ozbiljnije namere u vezi sa legalnim poslovanjem i knjigovodstvom rade i u Lidderu, a primere imate i u našoj refernc listi, jer štamparija je, uz sve svoje specificnosti, ipak jedna vrsta proizvodnje i kao takva i treba da se vodi i organizuje u čemu Lidder može da pomogne.
  • 1

Nabavka poslovnog prostora

  • 1. DOO je zaključilo ugovor o kupoprodaji stana sa fizičkim licem. Stan će Društvo koristiti kao poslovni prostor, za obavljanje registrovane delatnosti. Za stan je Društvo platilo 125.000,00 EUR, sa svog deviznog računa, iz sredstava koja su uplaćena iz inostranstva na devizni račun, a kao osnivački ulog jednog od osnivača-stranog pravnog lica. Plaćanje za stan je izvršeno prenosom sredstava na devizni lični račun prodavca-fizičkog lica, znači, nema devizne blagajne. Kako da pravilno proknjižim ugovor o kupoprodaji, odnosno, nabavku stana i kako da proknjižim plaćanje kupoprodajne cene sa deviznog računa Društva.

    Obzirom da je stan korišćen, da li treba da knjižim i dosadašnju otpisanu vrednost i kako da je utvrdim kada nema podataka o tome ni u ugovoru o kupoprodaji stana, ni u bilo kojoj drugoj evidenciji, a fizičko lice, naravno, nije vodilo poslovne knjige. Isto tako imam dilemu da li treba knjižiti nabavku stana preko 0270-građevinski objekti u pripremi, obzirom da je stan gotov kupljen i da je korišćen - nije nov. Isto tako molim da date stavove za knjiženje rešenja o porezu na prenos apsolutnih prava, koje treba da stigne naknadno. Prodavac stana - fizičko lice nije u sistemu PDV-a.

    Koji bi bili stavovi za knjiženje troškova overe kupoprodajnog ugovora, troškova prenosa priključaka za telefon, struju... sa fizičkog lica - prodavca na pravno lice - kupca, koje je platio jedan od osnivača iz ličnih sredstava. Da li, po vašem misljenju, ti troškovi treba da uvećaju nabavnu vrednost stana? (15.02.2008) +


    Uplata osnivačkog uloga 05.02.08, srednji kurs = 81.4383

    dugujepotražujekonto
    10179787.50244
    10179787.50301


    Knjiženje ugovora o kupovini 07.02.08, srednji kurs = 82.7998. Nabavnu vrednost dobijate kada vrednost po ugovoru pomnožite koeficientom koji dobijate formulom amortizacioni vek/preostali broj godina amortizacije u ovom slucaju 40/30 pod pretpostavkom da je stan star 10 godina.

    dugujepotražujekonto
    13799966.00027
    3449991.00027
    10349975.00433


    Knjiženje deviznog izvoda 07.02.08, srednji kurs = 82.7998

    dugujepotražujekonto
    10349975.00433
    10349975.00244


    Obračun kursnih razlika 07.02.08

    dugujepotražujekonto
    170187.50244
    170187.50663


    opisdugujepotražujekonto
    troškovi overe ugovora150000.00494
    troškovi prenosa priklj. telefona3000.00494
    troškovi prenosa priklj. struje25000.00494
    178000.00027


    Isplata troškova

    dugujepotražujekonto
    178000.00494
    178000.00243


    Porez na prenos apsolutnih prava

    dugujepotražujekonto
    258749.00027
    258749.00489


    Stavljanje u upotrebu

    dugujepotražujekonto
    14236715.000220
    344991.000229
    14236715.00027
    344991.00027
  • 1

Putni nalozi

  • 1. Da li putni nalog iz Liddera mogu koristiti za teretno vozilo (kombi) koji je registrovan na firmu, a koristi se za sopstvene potrebe, a da pritom nemam problema sa nekim neškolovanim policajcem koji će mozda tražiti uobičajeni nalog kupljen u knjizari koji je verovatno navikao da gleda. Ujedno me zanima da li nalog iz Liddera sadrži sve što treba kako bi bio pravno i knjigovodstveno validan (ne sumnjam, ali bolje da pitam)? P.S. Pre nekoliko dana smo po prvi put kupili vozilo koje je registrovano na firmu i već mi je dosadilo besmisleno piskaranje putnih naloga i podataka koji se ponavljaju (marka vozila, reg. broj, ime firme...). A imamo Lidder, pa sam siguran da ne moramo da trošimo vreme! (25.01.2008) +


    Nalog iz Liddera se može koristiti kao i bilo koji drugi nalog koji bi i Vi sami napravili iz bilo kog Word programa jer obrazac nije propisan. Pošto obrazac nije propisan, možete imati bilo koji obrazac i moguće je da Vam neće vredeti jer nemate natpis “za sopstveni prevoz” na vozilu, na primer. Obratite pažnju na sve detalje iz prakse.
  • 1

Knjiženje akcija

  • 1. Šta se dešava u slučaju kada postoji više različitih cena kod kupovine akcija, a akcije se prodaju? Kako se formira prihod? Da li se u tom slučaju uzima prosečna nabavna cena tih akcija koje se prodaju? (08.09.2009) +


    Mislim da pre prodaje akcija, koje ste kupovali po različitim cenama, treba da izvršite usklađivanje knjigovodstvene sa tržišnom (fer) vrednošću akcija, ukoliko niste vršili njihovo usklađivanje na dan izrade bilansa prethodne godine, ili ih tada niste ni imali u portfelju - nabavljene ove godine, kao i ako su u pitanju akcije, koje na berzi imaju kotiranu cenu, tako da posle usklađivanja verovatno nećete imati problem sa različitom vrednošću. A posebno ako ste ih vodili analitički po vrstama akcija i po emitentima. Inače, meni nije poznato da se kod akcija, prilikom utvrđivanja prihoda, uzima prosečna nabavna cena - a možda se brukam! Jedino što mogu sa sigurnošću da kažem jeste da na prihod od prodaje akcija (učešća u kapitalu drugih pravnih lica) porez na prenos apsolutnih prava NE treba da platite od 30.01.2009. godine, a pre toga je porez bio 0,3% na ugovorenu cenu, ukoliko nije niža od tržišne (izmene Zakona o porezu na imovinu - "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 5/2009), a što se tiče PDV, ako ste u sistemu PDV, tu je poresko oslobođenje bez prava na odbitak (Član 25. Stav 1. Tačka 2) Zakona o PDV, ali to već znate.
  • 2. U ovom poslu sam 2 godine i nisam do sada imala knjizenje akcija. Reč je o malom preduzeću koje akcije kupuje na berzi, pa me zanima ceo postupak knjiženja, a i konta u finansijskom.Postupno:
    - Vlasnik preduzeća daje pozajmicu svojoj firmi
    - Sa računa firme novac se prebacuje berzi.
    - Sa berze se kupuju akcije preduzeca X.
    - Prodaju se akcije berzi (naravno, nabavna cena +/-razlika).
    - Novac se vraća sa berze na račun firme.
    - Novac sa računa firme se vraća vlasniku.
    (29.09.2007) +


    Na „postupno“ pitanje odgovaramo postupno i to sa šemom knjiženja trocifreno, što Vam verovatno i treba.

    Vlasnik daje pozajmicu:

    dugujepotražujekonto
    10000.00241
    10000.00422


    Novac se prebacuje berzi:

    dugujepotražujekonto
    10000.00248
    10000.00241


    Kupovina akcija:

    dugujepotražujekonto
    10000.00032
    10000.00248


    Prodaja akcija:

    dugujepotražujekonto
    15000.00248
    10000.00032
    5000.00672


    Novac se vraća sa beze:

    dugujepotražujekonto
    15000.00241
    15000.00248


    Novac se vraća vlasniku:

    dugujepotražujekonto
    10000.00422
    10000.00241
  • 1

Knjiženje zavisnih troškova nabavke dobara iz uvoza

  • 1. Pravno lice je izvršilo dva uvoza dobara od istog ino-dobavljača, koji je ispostavio dva računa (fakture) i uvozno carinjenje je izvršeno istog dana, po dve JCI. Uz dokumentaciju je dostavljen jedan račun za prevoz robe od dobavljača do granice. Misleći da je to jedinstven račun za transport obe pošiljke, iznos sa tog računa sam podelila i uključila u zavisne troškove nabavke, prilikom knjiženja ulaznih kalkulacija. Međutim, naknadno je stigao još jedan račun za transport robe - bila su ih dva, za svaku nabavku posebno, ali nisu dostavljeni istovremeno. Da li je ispravno, pošto je i prodaja dobara izvršena u 2009., da taj račun proknjižim 501/433 (domaći prevoznik), 1329/1329 i 4941/4941? (30.01.2010) +


    Da, upravo tako treba proknjižiti, jedino umesto 4941-zavisni troškovi, koji ne ulaze u osnovicu za PDV, treba knjižiti na 4940-zavisni troškovi koji ulaze u osnovicu za PDV.
  • 2. Imamo situaciju da je prevoz dobara izvršio DOMAĆI prevoznik i to OD dobavljača iz Holandije DO kupca u Srbiji, znači međunarodni transport, koji do granice ne podleže PDV-u (Član 12. Stav 3. Tačka 2. Zakona o PDV). Ima jedna druga stvar, koja mislim da je sporna: dobavljač je, za deo prevoza u Republici, od granice do kupca, primenio i Član 24. i u svom računu za prevoz, koji je inače naknadno ispostavio, pa ga nije ni carina uzimala u osnovicu za obračun PDV, nije obračunao PDV. Po meni je za deo prevoza u Republici trebalo da obračuna PDV, jer carina nije trošak prevoza uzela u obzir prilikom obračuna uvoznog PDV. Ukratko, nije niko obračunao PDV, pa da li sam u pravu ako mislim da treba da knjižim na 4941? 14.02.2010. +


    Ako drugi račun za prevoz do granice carina nije uračunala u osnovicu za obračun PDV-a prilikom uvoza to znači da su, kao i Vi, mislili da se prvi račun odnosi na obe pošiljke. Inače član 19. Zakona propisuje šta ulazi u osnovicu za obračun PDV-a i glasi:
    1. Osnovica kod uvoza dobara je vrednost uvezenog dobra utvrđena po carinskim propisima.
    2. U osnovicu iz stava 1. ovog člana uračunava se i:
        a. akciza, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV;
        b. svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta u Republici.
    Pošto taj račun nije ušao u osnovicu za obračun PDV-a prilikom uvoza, treba da ga knjižite na 4941.
  • 1

Najniža osnovica za obračun doprinosa

  • 1. Da li je firma u obavezi da plaća doprinose na minimalnu bruto zaradu ili može da isplaćuje na najnižu osnovicu, bez obzira što je u trenutku isplate, bruto minimalna zarada veća od najniže osnovice? (01.10.2010) +


    Morate isplatiti poreze i doprinose na iznos koji isplaćujete. Samo ako je iznos koji isplaćujete niži od najniže osovice onda se za doprinose primenjuje najniža osnovica, a porez ide na iznos koji isplaćujete manje umanjenje (neoporezivi deo).
  • 2. Da li sam u obavezi da radnicima isplaćujem minimalnu zaradu? Ja isplaćujem na najnižu osnovicu, da li je to greška? (02.10.2010) +


    Da. Po članu 111. stav 1. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme.
  • 1

Prodaja osnovnih sredstava i amortizacija

  • 1. Da li treba da razmišljam o tome da li treba pod 31.12.2009. godine obračunati amortizaciju mašina, koje su nabavljene kao osnovna sredstva, kada znam da će ih preduzeće u 2010. godini prodati?
    Ako treba obračunati, a po meni bi trebalo, jer u 2009. godini nema nikakvih podataka o prodaji, šta uraditi u 2010. kada budu mašine prodate? Kako knjižiti prodaju? Da li treba formirati prodajnu cenu polazeći od nabavne, šta sa ispravkom vrednosti, ili nema potrebe da se bavim ovom temom? (19.01.2010) +


    Kao što ste mislili, treba da uradite amortizaciju pod 31.12.2009. godine. Kod prodaje osnovnih sredstava treba dati sledeći nalog iz vrste 13:

    dugujepotražuje
    2020 (fakturisani iznos + pdv)
    0230 (nabavna vrednost osnovnog sredstva)
    0239 (amortizovana vrednost)
    4700 (obračunati pdv)


    570/670 gubitak ili dobitak od prodaje osnovnog sredstva u zavisnosti da li je prodaja bila po manjoj ili većoj vrednosti od neamortizovane.
  • 2. Da li je kod prodaje osnovnog sredstva (kamion), čija je sadašnja vrednost 0, potrebno to sredstvo prebaciti u robu pre prodaje i ako je tako, kako izvršiti knjiženje? (19.07.2011) +


    Treba da uradite amortizaciju pod 31.12.2009. godine. Kod prodaje osnovnih sredstava treba dati sledeći nalog iz vrste 13:

    dugujepotražuje
    2020 fakturisani iznos + pdv
    0230 nabavna vrednost osnovnog sredstva
    0239 amortizovana vrednost
    4700 obračunati pdv


    570/670 gubitak ili dobitak od prodaje osnovnog sredstva u zavisnosti da li je prodaja bila po manjoj ili većoj vrednosti od neamortizovane.

    Ovde Vam je sve, od obračuna amortizacije (to radite u Lidder-u na dan prodaje, ali po filteru, da ne obračunate i proknjižite amortizaciju za sva osnovna sredstva, već samo za kamion), do dobiti (u Vašem slučaju je sve kapitalna dobit, jer prodajete po vrednosti, koja je veća od vrednosti iz poslovnih knjiga), ili gubitka, od prodaje osnovnog sredstva.

    Inače, ne morate to osnovno sredstvo prebacivati u robu, da biste ga prodali, knjižite prodaju ručno, kroz vrstu dokumenta 13-Ostali izlazni računi. Napomena: posle svih knjiženja, u Lidder-u idite u šifarnik osnovnih sredstava pa unesite količinu 0 za kamion, opet zbog daljih obračuna amortizacije, a i pravog stanja na osnovnim sredstvima.
  • 3. Kako se knjiži prodaja osnovnog sredstva (automobil), koje je izamortizovano? (05.05.2008) +


    Pošto vaše osnovno sredstvo nema vrednost (amortizovano je), kompletan iznos prodajne cene (osim PDV, naravno) knjižite na dobit od prodaje osnovnih sredstava.
  • 4. Tokom godina osnovno sredstvo je skroz amortizovano. Jasno mi je kako se knjiži amortizacija O.S. ali me zanima šta da radim sad sa nabav. vrednosti tog osnovnog sredstva koje je ostalo na klasi 0. Da li to treba rasknjižiti i kako? (22.02.2013) +


    Ako ste ispravno knjižili amortizaciju, na klasi 0 Vam ništa nije "ostalo" jer imate 0230/0239 za to neko sredstvo i saldo na 023 mu je 0, kada je otpisano. Kada sredstvo stavite van upotrebe ili ga prodate onda je potrebno "skinuti" ga sa stanja...
  • 1

Knjiženje troškova osnivanja

  • 1. Kako se knjiže troškovi osnivanja navedeni u aktu o osnivanju preduzeća? Da li je potrebna jos neka dokumentacija, osim akta o osnivanju, za pravdanje tih troškova? (03.05.2013) +


    Troškove osnivanja možete knjižiti samo na osnovu dokumenata u kojima su iskazani ti troškovi, kao što je, na primer, račun advokata za postupak osnivanja i registracije, račun pečatorezačke radnje za izradu pečata i slično i to ćete knjižiti na odgovarajuća konta usluga (advokatske, neproizvodne, ostale proizvodne usluge, u zavisnosti od vrste troška). Ukoliko nemate nikakav račun ili drugi dokument, NE MOŽETE knjižiti te troškove, bez obzira što je osnivačkim aktom ustanovljeno pravo osnivača na troškove osnivanja!

    Ako osnivač baš bude insistirao na isplati novca, tražite da Vam bar napiše neki obračun troškova (i da taj obračun potpiše i overi pečatom, jer nemate drugu validnu računovodstvenu ispravu), pa na osnovu tog obračuna proknjižite te, sa aspekta propisa o računovodstvu, nedokumentovane troškove.

    Naravno, na kraju godine, te troškove morate vratiti-uključiti u oporezivu osnovicu kada kroz Poreski bilans (obrazac PB-1) budete utvrđivali osnovicu za porez na dobit!!!
  • 1

Knjiženje PDV na uslugu stranog lica

  • 1. Domaće pravno lice je primilo od stranog pravnog lica iz Slovenije račun za uslugu zakupa scenske konstrukcije, koja je koriščena za organizaciju promocije jedne beogradske firme, koja je pritom održana u Beogradu. Kako zakup pokretnih stvari, kao usluga, koju strano pravno lice vrši na teritoriji Republike, podleže obavezi obračuna i plaćanja PDV, a strano pravno lice nije odredilo poreskog punomoćnika, to je poreski dužnik domaće pravno lice. Obračunala sam PDV na vrednost usluge, preračunatu po srednjem kursu, naravno. Prema mišljenjima Ministarstva finansija, domaće pravno lice ima pravo da taj obračunati PDV koristi kao prethodni, u istom ili kasnijem poreskom periodu.

      1) Kako da u LIDDER-u pravilno proknjižim račun inodobavljača, kako da proknjižim obračunati PDV, koji treba da ide na 4702 i kako da proknjižim taj PDV kao prethodni na 2760.
      2) Kako taj račun i ta dva PDV-a da unesem u KPR i KIR?

    Neki savetodavci predlažu knjiženja tih poreza na osnovu internih obračuna stavovima 289/470 i 276/489, koje treba zatvoriti na osnovu podnete PP PDV stavovima 470/276 i 489/289, ili direktno, 276/470, pa po podnetoj PP PDV 470/276. (10.12.2009)
    +


    Ovo je primer gde Lidder neće automatski ispravno da unese stavke u KPR i KIR iz jednostavnog razloga što se ovde radi o jednom dokumentu, a treba ga uneti u dve suštinski različite evidencije. Predlažem da u evidencijama ručno unesete potrebne stavke, a što se tiče knjiženja moj predlog je sledeći: 533/434 i 276/470.
  • 1

Zatvaranje radnje

  • 1. Imam samostalnu trgovinsku radnju i servis. Upisana je u APR, obveznik PDV-a. Da li je moguće da se radnja prebaci na supruga bez da moram da je zatvorim ili mora da se papirološki zatvori? (10.11.2012) +


    Radnje se ne mogu kao DOO prenositi, tek tako, sa lica na lice već samo u određenim slučajevima kao što je smrt (pu, pu, pu, daleko bilo), tako da morate zatvoriti, a suprug da otvori novu radnju ili prerasti u DOO, gde će on biti vlasnik.Postoji mogućnost da Vaš suprug postane suvlasnik-suosnivač radnje, pored Vas, pa da, kao ortačka radnja završite poslovnu 2012. godinu, a da Vi, sa 31.12.2012. godine, istupite iz radnje i radnja ostaje njemu.Pažnja: sve ortačke radnje imaju obavezu da, do 01. marta 2013. godine, promene pravnu formu obavljanja svoje delatnosti, to jest da postanju privredna društva - društvo sa ograničenom odgovornošću ili ortačko društvo, ili neko drugo, po izboru. U protivnom će registrator, po službenoj dužnosti, svim ortačkim radnjama promeniti oblik organizovanja u ortačko društvo... Analizirajte dobro svoju situaciju, proverite detaljno šta podrazumevaju i koliko koštaju sve opcije, a potom odaberite neku od njih.
  • 1

Neto zarada preduzetnika

  • 1. Kako se obračunava neto zarada preduzetnika koji plaća samo doprinose za PIO (penzioner) (29.11.2012) +


    Poreska uprava svojim rešenjem utvrđuje penzioneru-preduzetniku iznos obaveze za plaćanje poreza na prihode od samostalne delatnosti po stopi od 10,00% i doprinosa za PIO po stopi od 22,00%, primenom navedenih propisanih stopa na oporezivu dobit (ako vodi poslovne knjige) ili na paušalno utvrđen prihod. Ako je najmanje godinu dana obavljao samostalnu delatnost, po prestanku obavljanja samostalne delatnosti ima pravo na ponovno utvrđivanje penzije.
  • 2. Doprinosi za vlasnika penzionera se plaćaju na osnovu rešenja PU, to je jasno. Da li na osnovu tih doprinosa vlasnik penzioner ima pravo na zaradu svakog meseca, kao što se isplaćuje i bilo koji zaposleni radnik? Ako ima, kako se obračunava iznos za isplatu? (07.12.2012) +


    Svaki preduzetnik, bez obzira da li je penzioner ili ne, ima pravo da podiže neto prihod od obavljanja samostalne delatnosti, u iznosu koji predstavlja razliku između ukupnog prihoda (bilo stvarnog, koji utvrđuje kroz poslovne knjige, ako vodi prosto ili dvojno knjigovodstvo) bilo paušalno utvrđenog (rešenjem poreskog organa) i utvrđene obaveze za plaćanje poreza - osnovica/oporezivi prihod/dobit, minus porez na dohodak jeste neto prihod, koji može da podiže mesečno, tromesečno ili na kraju godine, kako mu odgovara.

    Na kraju godine, po konačnom obračunu, može čak da podigne i pozitivnu razliku između akontaciono utvrđene i ostvarene dobiti, naravno, opet neto-dobiti, s tim da obračuna i plati porez na dohodak, obračunavši ga na isti način kao i kod mesečnog podizanja neto prihoda i plaćanja akontacionog poreza. Doprinosi su nešto drugo i nemaju veze sa prihodom od obavljanja samostalne delatnosti pa ni sa porezom na prihode.
  • 3. Mene zanima, pošto plaćam 22 odsto doprinosa za PIO, imam li pravo da podižem platu na osnovu tih plaćenih doprinosa, kao kada za zaposlenog radnika platite sve doprinose i obračunate mu zaradu za isplatu? (08.12.2012) +


    Nema preduzetnik pravo na platu, ne može da podiže nista po osnovu radnog odnosa, jer i nije u radnom odnosu kao "običan" zaposleni. Preduzetnik ima prihod od obavljanja samostalne delatnosti.Doprinos za PIO ne plaća na platu, jer je i nema, već plaća taj doprihos na svoj prihod od obavljanja registrovane delatnosti koji je, kao što kažete, već podigao.
  • 1

Avans

  • 1. Izdao sam profakturu na 39.258.45 din uplaćeno je avansno po toj profakturi 19.258.45 ni jedan deo sa te profakture ne košta toliko, kako izdajem ovakav avansni račun? (12.08.2009) +


    "Ručni" način za pravljenje avansne fakture, kako ste tražili, je da otvorite jedan artikal sa nazivom "roba za avans" ili tome slično, te unesite tu stavku sa količinom 1 i cenom u iznosu koji Vam treba u okviru avansne fakture u kojoj nećete unositi tačne stavke sa profakture.

    U Lidderu osim ručnog, postoji i automatsko pravljenje avansnih faktura. Ako ste ispravno knjižili avanse, ili ste koristili automatsko knjiženje izvoda koje ispravno knjiži avanse, dovoljno je da na kraju poreskog perioda - kada je potrebno izdavati avansne fakture, zadate komandu A (tastaturom ili mišem) iz glavnog menija gde će Vam Lidder automatski ponuditi listu samo onih komitenata kojima uopšte treba izdati avansne račune, te će po odabiru jednog sam i napraviti avansni račun.

    Probajte u demo preduzeću koje je došlo uz Lidder educa da vidite kako to funkcionše pa onda primenite i kod sebe. U standardnim firmama nije moguće napamet znati kome ne kraju poreskog perioda treba izdati avansnu fakturu, a gledanje sa spiska avansnih uplata i izrada jedne po jedne fakture nije baš efikasno. Na način koji predlažemo, možete napraviti po 10 avansnih računa za minut, jer će se svaki put kada koristite komandu A, spisak smanjiti za onog komitenta kome ste upravo izdali avansni račun te ne morate misliti kome ste i da li ste svima izdali avansne račune.
  • 2. Avansno sam uplatio iznos od 120.000, ali mi taj iznos kada sam uneo fakturu nije nigde prikazan. Da li je program povezao taj iznos sa fakturom ili nije, opet je reč o ulaznoj kalkulaciji za maloprodaju? Ako nije povezana, kako da je povežem? Kako da proverim sve to? (19.10.2010) +


    Odgovori na ova Vaša pitanja već postoje u elektronskoj formi helpa koji dobijate pritiskom na taster F1. Konkretno uputstvo za knjiženje avansa imate u sekciji Dodaci/Avansi, a povezivanje u sekciji Pregled/Stanja konta.

    Preknjižavanje sa avansa na dobavljača nije moguće iz maloprodajne kalkulacije iz jednostavnog razloga - zato što nemamo korisnike Liddera koji imaju samo maloprodaju. Kada proknjižite maloprodajnu kalkulaciju potrebno je, nalogom iz vrste 10 - Ostala knjiženja, preknjižiti sa datih avansa na dobavljača. Zatim odete na karticu dobavljača i povežete stavku obaveze koja je nastala knjiženjem kalkulacije, i obavezu plaćanja koja je nastala knjiženjem naloga iz vrste 10.
  • 3. Da li je ovo pravilan način preknjižavanja sa avansa na dobavljača?
    konto-1500-analitika-1030-duguje-63,594.07
    konto-4330-analitika-1030-potražuje-61,875.31
    konto-1500-analitika-1030-potražuje-1,718.76
    gde je 63,594.07 uplaćeni avans, 61,875.31 iznos na računu, a 1,718.76 ostatak avansne uplate. (26.10.2010) +

     
    Ovako treba da izgleda nalog za preknjižavanje sa avansa na dobavljača

    kontoanalitikadugujepotražuje
    1500103061875.31
    4330103061875.31
  • 4. Da li postoji mogućnost naknadnog povezivanja izvršene uplate sa računom. Naime, avansno sam uplatio račun i proknjižio izvod, kad mi je stigao račun nisam ga povezao sa tom uplato i sad mi taj račun stoji otvoren. Da li mogu to da zatvorim i kako? (25.02.2011) +


    Postoji, naravno. Iz pregleda kartice, jedna od komandi je komanda V kojom se ulazi u mod povezivanja stavki. Odatle ne bi trebalo da je komplikovano, pogledajte komande koje postoje u helpu ili sa F2 ili sa desnim klikom miša na radnu površinu i ne bi trebalo da ima problema... ručno se mogu odabrati stavke koje se povezuju ili razvezuju...
  • 5. Banka mi šalje obaveštenja o izvršenim uplatama i izvode na e-mail. Da li može da se izvrši naknadno povezivanje računa i uplate ako sam npr. danas izdao račun na osnovu obaveštenja o izvršenoj uplati, a tek sutra proknjižio izvod i napravio propust u knjiženju, tj. umesto da povežem uplatu sa računom uplatu sam proknjižio kao avans? Pokušao sam preko komande V, pa automatsko povezivanje, ali ništa se ne dešava. (17.03.2011) +


    Da li ste probali "ručno" da povežete stavke? Ako ste knjižili "preko reda" ne može automatsko zatvaranje stavki da bude odrađeno, ali može ručno (koliko se sećam u uputstvu je baš lepo objašnjeno i automatsko i ručno povezivanje).
  • 6. Program prilikom izrade konačnog računa ne vodi avansne fakture na osnovu kojih izdajemo konačni račun. U propratnom tekstu nekad nema dovoljno mesta za informaciju koji je to avansni račun, kolika je uplata i sl. Verovatno postoji ta opcija, ali je ja nisam našao pa molim za pomoć. Takođe, ako te opcije nema, da li je obavezno ispisivati taj tekst? (29.12.2011) +


    Opcija koju ste tražili ne postoji i to zato što mislimo da ta informacija nije potrebna kupcu kome se ta faktura upućuje. U procesima u kojima dokument fakture učestvuje u poslu, takva informacija bi samo dodatno opteretila već opterećni dokument viškom nepotrebnih podataka. Viškova na fakturi ima dosta, ali pošto su većinu njih smislili premudri državni administrativci, oni moraji biti ispisani. Ono što nije obavezno, kao podatak o kome ovde pričamo, ne mora dodatno zagušivati ionako opterećen dokument, te ga zato ne ispisujemo. Potrebno je da se vidi koliki je avans i koliki je porez u istom, a to je ispisano.
  • 7. Do sada nisam imao slučaj sa avansima, ali sada ću imati. Naime, na račun treba da se uplati određeni iznos avansno, po ugovoru, radovi tj. usluge će biti izvršene krajem godine, a avans treba da legne za neki dan. Šta da radim kad legnu te pare i kako da knjižim. (28.08.2012) +


    Primljeni avans knjžite kroz uplate kupca na konto 4300, posle čega izdajete avansni račun, a ako je uplata kompletna onda izdajete račun za delove ili uslugu (umesto avansnog računa).
  • 8. 01.01.2010. imala sam avans u iznosu od 10.000,00 km, tj. taj iznos mi je početno stanje. 15.01.2010. dobila sam uplatu na iznos od 3.000,00 km. 29.04.2010. izdajem izlaznu fakturu na iznos od 3.310,00 km. Zanima me kako ću sada to sve da proknjižim. (26.05.2010) +


    Pošto niste iz Srbije, a mi ne poznajemo propise BiH, objasniću kako bi to Lidder odradio po našim propisima.
    2020-kupci u zemlji
    2410-tekući račun
    4300-primljeni avansi
    4301-primljeni avansi za koje je data avansna faktura
    4309-razgraničenje za pdv iz avansa
    4700-pdv opšta stopa
    4720-obaveza pdv iz primljenih avansa
    6128-prihod od usluga

    Početno stanje

    datumkontodugujepotražuje
    01.01.430110000.00
    01.01.43091525.42


    Uplata kupca

    datumkontodugujepotražuje
    15.01.43003000.00
    15.01.24103000.00


    Račun za primljeni avans

    datumkontodugujepotražuje
    31.01.4300-3000.00
    31.01.43013000.00
    31.01.4720457.63
    31.01.4309457.63


    Izlazna faktura

    datumkontodugujepotražuje
    29.0420203310.00
    29.0461282805.08
    29.044700504.92
    29.0443013310.00
    29.0420203310.00
    29.044309504.92
    29.044700-504.92
  • 9. U toku 2006. godine, uplate kupaca, koje su u Lidder-u automatski knjižene na primljene avanse pre izdavanja računa (znači, nisu pravi avansi za koje bi trebalo izdati avansni račun, jer su i uplata i račun u istom poreskom periodu, nego moja greška-nisam preknjižila te uplate na kupce), ostale su na kontu 4300. Da li da pod 01.01.2007. godine preknjižim te uplate na kupce ili pod nekim drugim datumom, recimo pod 03.01.2007. godine i da li bih knjizenjem pod 01.01.2007. godine poremetila nesto u bilansu stanja? (15.02.2008) +


    Knjiženjem pod 01.01.2007. bilans stanja u 2007. godini za prethodnu godinu, koji Lidder automatski popunjava razlikovao bi se od bilansa stanja za tekuću godinu koji ste predali 2006. godine. Preporučujemo da ovo preknjižavanje ne uradite pod 01.01.2007. već pod nekim drugim datumom iz 2007. ako želite da Vam Lidder ispravno obračuna bilans stanja.
  • 1

Zatezna kamata

  • 1. Ukoliko firma obračunava kupcu (koji kasni sa plaćanjem) dogovorenu zateznu kamatu od 4,5% da li se na to mora obračunati PDV jer je stopa manja od zakonske zatezne stope na koju ne ide PDV? (09.06.2011) +


    Kako ste i sami rekli, na zateznu kamatu ne ide PDV, jer zatezna kamata ne predstavlja naknadu za izvršeni promet (dobara ili usluga) već predstavlja izvesnu naknadu štete poveriocu, te kao takva nije predmet oporezivanja porezom na dodatu vrednost. To važi kako za zakonsku zateznu kamatu, tako i za ugovorenu zateznu kamatu, koja teče posle zapadanja dužnika u docnju (Član 277. Zakona o obligacionim odnosima).

    I, što je i suština odgovora na Vaše pitanje, isto važi čak i kada je ugovorena kamatna stopa viša od zakonske, pa naravno i kada je niža. Pa, budući da zatezna kamata nije predmet oporezivanja, nemate ni obavezu unošenja podataka o obračunatoj, odnosno naplaćenoj kamati u PP PDV.

    U ovom slučaju, tumačenje za PDV je sasvim OK, ali po MRS 18 - Prihodi, Zakonska zatezna kamata se smatra prihodom od kapitala, te kao takva podleže poreskom obračunu kao i ostale ostvarene kamate, a porez na dobit se obračunava u iznosu 10%.

    Tačno je da je zatezna kamata vid obeštećenja poverioca zbog odricanja od sopstvene potrošnje, ali je svaka zakonska kamata PRE SVEGA prihod od kapitala. PDV se ni na jednu vrstu kamate ne plaća, ali postoji oporezivanje na ostvaren prihod od kapitala na kraju godine.Videti više o ovome u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, objavljenom u "Sl. glasniku" br. 18/10, sa početkom primene od 27.03.2010. godine, od kada je stopa poreza na prihode od kapitala (kamate, dividende, uzimanja iz imovine pravnog lica) smanjena sa 20 na 10%;Elem, ako zateznu kamatu koju Vam dobavljač obračuna knjižite stavom: 562/443 - povećavate RASHODE, a zateznu kamatu kupcu sa stavom: 202/662 - povećavate AKTIVU. Očigledno je da PRIHOD OD KAMATA predstavlja baš to, te kao takav podleže oporezivanju na kraju godine. Bilo koji revizor će Vam objasniti baš ovako.Sa druge strane, Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje, ali ako je šteta koju je pretrpeo veća od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade štete. Ta razlika nije prihod od kapitala, ali zatezna kamate JESTE.
  • 1

Povrat

  • 1. Kako se pravilno knjiži povrat novca? Radi se o tome da je kupac uplatio više od onoga što je fakturisano (permutovao je cifre). Da ne bih izdavao avansni račun, pa posle razmišljao o njemu, želim da mu vratim taj iznos. (01.03.2011) +


    Prvo, ako je kupac greškom uplatio veći iznos od iznosa na fakturi, a greška je primećena u istom PDV periodu, dužan je Knjižnim zaduženjem da zaduži za taj iznos dobavljača, koji će overiti kopiju i vratiti kupcu, na osnovu čega će se izvršiti odgovarajuće knjiženje osnovice i pdv za preplaćeni iznos i kod jedne i kod druge strane. Ako je greška primećena kasnije, posle PDV obračuna, neophodno je popuniti ispravljenu PPPDV prijavu. U suprotnom, rizikujete kaznu za nepropisno vođenje PDV evidencije.

    Sve ovo je moguće rešiti knjiženjem viška uplate na avanse, uz vođenje odgovarajuće evidencije. Zakon ne poznaje definicije poput "očigledne permutacije" i slično, ali priznaje mogućnost greške, pogrešne uplate i slično, a navodi mogućnost ispravke na gore spomenut način.
  • 1

Elektronski potpis

  • 1. Kakav tretman ima elektronski potpis kada je reč o računovodstvenim ispravama? (23.04.2010) +


    U članu 9. stav 2. Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. glasnik RS“, br. 46/06) propisano je da računovodstvena isprava predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama, tako da se iz računovodstvene isprave može saznati osnov i vrsta poslovne promene i koja je potpisana od strane lica koja su ovlašćena za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava.

    U st. 4. do 7. ovog člana propisano je:
    – da se računovodstvenom ispravom smatra i isprava koja je dobijena telekomunikacionim putem, uključujući i elektronsku razmenu podataka između računara u skladu sa odgovarajućim standardima iz ove oblasti;
    – da računovodstvena isprava poslata telekomunikacionim putem mora da bude potpisana digitalnim potpisom, u skladu sa zakonom i potvrđena elektronskom porukom na osnovu ugovora koji je potpisan između pošiljaoca i primaoca;
    – da je pošiljalac odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni sistem budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i za čuvanje originalne isprave;
    – da je za tačnost prenesenih poruka odgovoran davalac usluga, odnosno posrednik u obavljanju EDI (Electronic Data Interchange) transakcije.

    U članu 10. stav 1. Zakona propisano je da lica odgovorna sa sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava svojim potpisom, u pisanom ili elektronskom obliku, potvrđuju da je računovodstvena isprava potpuna, istinita, računski tačna i da prikazuje poslovnu promenu, dok je u stavu 3. istog člana propisano da računovodstvene isprave sastavljene na računaru mogu da imaju elektronski potpis lica koje je ispravu sastavilo ili autorizovan digitalni potpis.

    Na osnovu navedenog, prema mišljenju Ministarstva finansija, računovodstvena isprava sastavljena na računaru ne mora da ima pečat i potpis, ukoliko je potpisom u elektronskom obliku potvrđena od lica odgovornog za njeno sastavljanje i kontrolu, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.

    Tako, pošto u Pravilniku o vođenju računovodstva sva JP imaju klauzulu o pečatu i potpisu, a od 2009 i o elektronskom potpisu (jer su svi prepisani od Elektroprivrede i TVB davne 1971, uvođenjem KIENZLE računskih mašina, i u skladu sa tim i dopunjeni, menjani i slično) - njima baš niko ništa ne može. A neće moći ni Vama, ako u sopstvenom Pravilniku stavite te članove i opišete prava i obaveze potpisnika. Provereno i funkcioniše, bar tamo gde ja radim.

    Zakon o elektronskom potpisu je važeći od 2004, Sl.Gl.135/04 i od tada ste mogli bez smetnji da izdajete elektronsku dokumentaciju, bez pečata i potpisa.

    A, Zakon o elektronskom dokumentu je važeći od 2009, Sl.Gl.51/09, pre tog datuma ste mogli da se pozivate na Zakon o elektronskom potpisu.
  • 1

Pogrešno knjiženje fakture u naredni poreski period

  • 1. Preuzela sam tatinu radnju i nisam bila baš upućena u sve zakone i pravila i mislim da sam napravila grešku. Kolika je greška i kako mogu da je ispravim? U aprilu mi se desilo da sam poslala robu kurirskom službom, a zajedno sa robom i fakturu da mi je potpišu i vrate (to stalno radim), ali je u ovom slučaju to bio poslednji dan u mesecu i na fakturu sam zaboravila dok nije stigla 20ak dana kasnije, tako da je nisam proknjižila u aprilu, nego u maju, pa sam pdv za nju platila u sledećem mesecu. (10.08.2009) +


    Može da se ispravi ispravkom poreske prijave i za april i za maj. Mada, ako iznos obračunatog pdv-a nije velik i ako ste bili u pretplati svakog meseca, ne bi trebalo da Vam uzmu za veliko zlo.

    P.S. Savet: ako ste propust već uvideli, onda ga rešite i mirno spavajte. Ne zaboravite da treba obračunati i kamatu na iznos koji ste uplatili mesec dana kasnije. Vaš sledeći korak treba da bude podnošenje izmenjenih poreskih prijava za april i maj, i uplata kamate na manje obraćunati iznos PDV obaveze za april.
  • 1

Gotovinska veleprodaja

  • 1. Bavimo se veleprodajom i nemamo maloprodaju, odnosno fiskalnu kasu, gprs... Ipak, povremeno se zadesi neki kupac koji bi da kupi za sebe, po komad-dva i koji bi da plati to u kešu. Izbegavamo tako da radimo, ali... Jednom rečju, može li veleprodaja raditi i kako gotovinsku veleprodaju? Da li smo ograničeni na pravna lica kao kupce ili se mogu javljati i fizička lica? Kako se ispravno knjigovodstveno radi, koji su obrasci potrebni? Kako se dobijeni keš vraća na račun firme? (03.01.2011) +


    I veleprodaja, kada prodaje fizičkom licu, bez obzira na način plaćanja (u kešu, na račun preko pošte, banke...), po tumačenjima - "mišljenjima" nadležnih ministarstava, mora da sav taj promet evidentira kroz fiskalnu kasu i da vodi KEPU za maloprodaju, bez obzira što maloprodaja nije registrovana kao pretežna delatnost.

    Ako prodajete pravnim licima, ali Vam njihov zaposleni plaća gotovinski, takođe morate evidentirati promet preko fiskalne kase i, naravno, pored fiskalnog isečka, morate izdati i račun. U Lidder-u knjižite tako što one artikle, koje tako prodajete, prenesete u maloprodaju, kroz zaduženje maloprodaje, a onda uradite razduženje maloprodaje i to je sve, Lidder uradi KEPU, samo treba da definišete pravilno opcije rada MP i VP - nema ih mnogo. Novac, primljen za tako prodate artikle, uplaćujete kao pazar i knjižite na 2418, a i to sve lepo radi u Lidder-u, samo podesite opcije i radite.
  • 1

Zatvaranje preduzeća

  • 1. Da li postoji mogućnost zatvoriti o.d. ako imaš dugovanja prema državi. Imam firmu koja nije više aktivna, nekih tri godine, i ima dugovanja. Pokušao je advokat da zatvori, ali nije uspeo, samo nas je drao sa cenom. Zanima me da li neko može da mi pomogne sa nekim savetom šta da radim. Ne mogu na biro da odem, kažu mora prvo firma da se zatvori pa onda. Šta da radim? (10.08.2011) +


    Ako imate obaveze prema državi ili dobavljačima, ili zaposlenima, koje firma ne može da izmiri, tada pokrećete postupak stečaja. Postupak traje prilično dugo, mislim da ne biste mogli da ga sami pokrenete i sprovedete, jer to ipak zahteva neko pravničko poznavanje stvari, ali ukratko: Vi donosite odluku o pokretanju postupka stečaja, a prijavu Agenciji za privredne registre za otvaranje postupka stečaja podnosi stečajni upravnik. APR donosi rešenje o otvaranju postupka, a stečajni upravnik organizuje da se uradi finansijski izveštaj sa danom otvaranja stečaja, podnosi ga APR i Poreskoj upravi, uz poreski bilans i poresku prijavu za porez na dobit. Stečajni upravnik dalje postupa u stečaju: izmiruje obaveze, ako ima novca na računu; prodaje imovinu, ako je ima; donose rešenja o prestanku radnih odnosa, ako ima zaposlenih; obavlja sve poslove u okviru stečaja vezano za poresku upravu, banku i sve ostalo. Po okončanju postupka, opet stečajni upravnik podnosi prijavu za brisanje Vašeg d.o.o. iz Registra privrednih subjekata, uz koju podnosi i finansijski izveštaj na dan zaključenja stečaja, a poreskoj upravi takođe podnosi finansijski izveštaj, uz poreski bilans i konačnu prijavu za porez na dobit.

    Ukoliko Vaše obaveze prema državi nisu prevelike, možda postoji i mogućnost da izvršite statusnu promenu i pripojite svoje d.o.o. nekom drugom privrednom subjektu, ali ovo Vam ne pišem kao savet, jer ne poznajem stanje u Vašoj firmi. Sada se nadam da Vam je bar jasno kako ide postupak, pa ćete moći lakše da se sporazumete sa onim ko će Vam odraditi sve vezano za stečaj.
  • 1

Knjiženje novčane naknade za samozapošljavanje

  • 1. Ako je novčana naknada za samozapošljavanje primljena tek pošto je firma prezentovala dokaz o izvršenom plaćanju za osnovna sredstva - mašine za obradu metala, da li mogu da izvršim ispravku pogrešnog knjiženja preknjižavanjem sa konta 640 na konto 641, jer je primljeni iznos naknade isti kao i iznos plaćen za osnovna sredstva, znači, nema više neangažovanih, unapred primljenih sredstava od države. U stvari, sredstva na ime naknade za samozapošljavanje nisu ni bila primljena unapred, kao uslovljena, već je nabavka morala da bude izvršena pre dobijanja naknade, znači uslov je bio obrnuto postavljen, pa stoga nisam ni knjižio primljena sredstva na 459, ali sam zaboravio da vam to naglasim u svom pitanju. (04.06.2009) +


    Tumačenje MRS 20 glasi:
    U najvećem broju slučajeva periodi tokom kojih entitet priznaje troškove ili rashode povezane sa državnim davanjem se lako utvrđuju i u tom slučaju davanje se priznaje kao prihod u istom periodu, kao i relevantni rashod. Slično, davanja povezana sa sredstvima koja se amortizuju, obično se priznaju kao prihod tokom perioda i u srazmeri sa troškovima amortizacije tih sredstava.

    Iz ovog tumačenja možemo zaključiti da državna davanja za nabavku sredstava koja se amortizuju treba knjižiti na račun 495 i preneti na prihod samo iznos srazmeran troškovima amortizacije kao što je navedeno u praktičnom primeru. Pošto u tumačenju stoji, obično se priznaju kao prihod tokom perioda u srazmeri sa troškovima amortizacije tih sredstava, to ne isključuje mogućnost prenosa celokupnog iznosa na prihod bez obzira na iznos amortizacije.
  • 2. Tri osnivača su osnovala preduzeće, a od Nacionalne službe za zapošljavanje su dobili jednokratnu novčanu naknadu za samozapopšljavanje, za nabavku opreme za obavljanje delatnosti. Da li je ispravno proknjižiti uplatu te novčane naknade na konto 6402-prihodi od dotacija, a ako nije, kako to da proknjižim? (03.06.2009) +


    Novčanu naknadu koju ste dobili od Nacionalne službe za zapošljavanje ne treba knjižiti na računu 640-prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija, regresa i sl. već na računu 495-odloženi prihodi i primljene donacije, gde se iskazuju primljene donacije i državna davanja u skladu sa MRS 20 - računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći.

    Po MRS 20, davanja povezana sa sredstvima su državna davanja za koja je primarni uslov da entitet koji ima pravo da primi davanje treba da nabavi, izgradi ili na drugi način pribavi dugoročna sredstva.

    Postoje dva opšta pristupa računovodstvenom tretmanu državnih davanja: kapitalni pristup, prema kome se davanje direktno knjiži u korist učešća akcionara, i prihodni pristup, prema kome se davanje prenosi u prihod tokom jednog ili više perioda.

    Argumenti za podršku prihodnom pristupu su sledeći:
    a) s obzirom na to da su državna davanja primanja iz drugog izvora, a ne od akcionara, njih ne treba knjižiti neposredno u korist učešća akcionara, već ih treba priznavati kao prihod u odgovarajućim periodima;
    b) državna pomoć je retko besplatna. Entitet je stiče pridržavajući se uslova pomoći i ispunjavanjem predviđenih obaveza. Zbog toga pomoć treba priznati kao prihod koji se sučeljava sa povezanim troškovima za čije pokriće je pomoć i namenjena;
    c) pošto se na dobitak plaćaju porezi i druge dažbine, logično je da se na taj način u bilansu uspeha postupa i sa državnim davanjima.

    A sada praktičan primer knjiženja:

    Primljena naknada:

    kontodugujepotražuje
    241100000.00
    495100000.00


    Nabavka opreme

    kontodugujepotražuje
    433100000.00
    02384745.76
    27015254.24


    Ukidanje odloženih prihoda

    kontodugujepotražuje
    49515254.24
    64115254.24


    Amortizacija 31.12.2009.

    kontodugujepotražuje
    02320000.00
    54020000.00


    Ukidanje odloženih prihoda 31.12.2009.

    kontodugujepotražuje
    49520000.00
    64120000.00


    Ako iznos naknade ne utiče bitno na rezultat poslovanja vašeg preduzeća možete celokupan iznos proknjižiti na račun 641-Prihod po osnovu uslovljenih donacija.
  • 1

Roba bez fakture

  • 1. Kako se knjiži ulaz robe bez fakture u preduzetničkoj radnji? Dobila sam na poklon od fizičkih lica, a htela bih da je prodajem, a nemam ulazne fakture. (21.11.2011) +


    Nije problem da roba, dobijena na poklon od fizičkih lica, bude uneta u radnju, stavljena na stanje kroz ulaznu kalkulaciju, a da obaveza prema dobavljaču (poklonodavcu) bude zatvorena knjiženjem na prihod od otpisa obaveza. To bi značilo da je roba stavljena u legalne tokove prodaje, jer bi bila evidentirana u poslovnim knjigama i oporezovana.

    Postoji i mogućnost komisione prodaje - u ime i za račun drugog lica, ali uz ispunjenje tačno propisanih uslova, pa vidite šta Vam više odgovara i šta je moguće uraditi u Vašem slučaju.

    Postoji i treći način, a to je da osnivač radnje, preduzetnik, unese robu u radnju, kao svoju sopstvenu, takođe kroz ulaznu kalkulaciju i da je knjiži na povećanje osnovnog kapitala, kao ulog osnivača u robi, na osnovu sopstvene odluke. Naravno, ovo važi u slučaju da preduzetnik vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, a ako ne, onda opet u prihode.
  • 1

Investicija kod poljoprivrednika

  • 1. Imam registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje je u sistemu PDV-a. Trenutno ostvaruje dobit od 7.000.000,00 dinara na osnovu prodaje poljoprivrednih proizvoda.Međutim, krenulo se u investiciju izgradnje farme koja će ukupno iznositi preko 8.000.000,00. Da li se izgradnja kompletne investicije knjiži kao trošak ili ne?

    Pretpostavljam da ne, da li u tom slučaju umanjujemo porez na prihod od samostalne delatnosti na osnovu investicije? Negde sam pročitao da je to negde oko 70% umanjenja.A šta je sa doprinosima, da li ćemo platiti pun iznos na maksimalnu osnovicu što može da iznosi na osnovu trenutne dobiti oko 1.000.000,00 u 2013.godini? (17.10.2012) +


    Troškove izgradnje ne knjižite u troškove, već na osnovna sredstva u pripremi. Obračunati porez možete (i treba) umanjiti za iznos izvršenih ulaganja u opremu - objekat za obavljanje delatnosti i to: za 40,00% izvršenog ulaganja (znači, plaćenog u poslovnoj godini), ali najviše do 70,00% obračunatog poreza na prihod od samostalne delatnosti. To je, kao i kod pravnih lica, Vaše pravo na poreski kredit, pa možete neiskorišćeni deo ulaganja koristiti u narednih 10 poslovnih godina.

    Što se tiče doprinosa, njih utvrđuje poreski organ konačnim rešenjem, a na osnovu poreskog bilansa, s tim da vodi računa o najnižoj i najvišoj osnovici za obračun. Ako Vaš prihod bude oko 1.000.000,00 dinara, nećete platiti porez i doprinose na maksimalnu osnovicu, već na tih 1.000.000,00 dinara.
  • 1

Puno radno vreme na dva mesta

  • 1. Posedujem geodetsku radnju i upisan sam kao preduzetnik. Otvorila mi se mogućnost zaposlenja u jednoj firmi sa punim radnim vremenom! Po zakonu o državnom premeru, nosilac licence za firmu je lice koje je zaposleno u toj firmi na puno radno vreme.

    Moje pitanje glasi: Da li ja imam status zaposlenog lica pod punim radnim vremenom u firmi u kojoj ću se zaposliti, a istovremeno i u mojoj radnji, kao njen vlasnik-zastupnik, čime mi se otvara mogućnost da obe firme imaju licence! (26.06.2012) +


    Ako sam pravilno razumela Vaše pitanje, Vi već imate radnju, a planirate da zasnujete radni odnos kod drugog poslodavca. Dužinu radnog vremena kod drugog poslodavca ćete precizirati ugovorom o radu, tako da možete imati puno ili nepuno radno vreme.

    Međutim, bez obzira na dužinu radnog vremena kod drugog poslodavca, treba da promenite status svoje radnje u status "radnje iz radnog odnosa", jer će se tada smatrati da Vam je rad u Vašoj radnji dopunska delatnost i imaćete mogućnost da i dalje ostanete preduzetnik (osnivač radnje iz radnog odnosa), a i da budete zaposleni kod drugog poslodavca, bez obzira na dužinu radnog vremena. Licencu zadržavate, naravno.
  • 1

PDV na zalihe

  • 1. Vlasnik sam STR radnje koja je u sistemu pdv-a. Radnju hoću da zatvorim i zalihe robe da prebacim na suprugu. Ona je otvorila STR radnju i ona je u sistemu pdv-a i nastavlja da obavlja istu delatnost. Recite mi molim Vas šta ja uz PDV prijavu Poreskoj upravi treba da predam i da li imam obavezu plaćanja pdv-a na zalihe? (29.05.2012.) +


    Mislimo da ne možete da prenesete zalihe na suprugu, kao što bi to bilo moguće da ste svoju radnju preregistrovali u privredno društvo, uključili suprugu kao osnivača i preneli zalihe bez plaćanja PDV. Mislimo da, u ovom slučaju, morate napraviti popis zaliha i na njih platiti PDV, pa da zatim zalihe, koje pripadnu Vama, kao bivšem osnivaču radnje, kroz ugovor o poklonu, na primer, prenesete na suprugu, a ona ih unese u svoju STR, kao kapital osnivača.

    Ako Vam je ovo previše komplikovano, može Vaša STR da proda novoosnovanoj radnji sve zalihe, po nekoj niskoj ceni (radite nivelaciju ispod nabavne cene, jer zatvarate radnju), ali i na to, naravno, plaćate PDV.
  • 1

Knjiženje gotovinskih računa

  • 1. Možete li da mi objasnite proces knjiženja gotovinskih računa kod DOO? Mi u agenciji gotovinske račune knjižimo na konto 4330, na lično ime osnivača, a zatvaramo preko blagajne onog momenta kada osnivač ima prostor za podizanje novca.Imam prigovor od strane kancelarijske kontrole da gotovinske račune moram da knjižim na ime dobavljača, pa putem nekog drugog konta da ih zatvaram! Šta bi bilo ispravno? (04.01.2012) +


    Po meni je kancelarijska kontrola u pravu, jer je svaki račun, račun od nekog dobavljača, bez obzira na način plaćanja. A osnivač Vam nije dobavljlač, zar ne... Ja svaki gotovinski plaćeni račun knjižim kao račun plaćen bezgotovinski, na sledeći način:
      1. stav: 5 (trošak)/433(dobavljač-analitički),
      2. stav: 433 (zatvaram odmah tog dobavljača-analitički, jer je njemu po računu već plaćeno)/4639 (stvaram obavezu prema zaposlenom ili osnivaču, za naknadu troškova poslovanja, prema potrebi, takođe, analitički). A kroz blagajnu knjižim isplatu gotovine-naknade troškova poslovanja zaposlenom ili osnivaču na konto 4639.
  • 1

Kako da popunim PDV prijavu

  • 1. U obračunskom periodu sam imao uvoz i povrat robe dobavljaču tako da na AOP-ima 006 i 106 imam pozitivne brojke, a na 008 i 108 negativne (jer je povrat veći od nabavke u tom periodu). Konačno na 009 i 109 su pozitivne cifre. Šta mi je činiti? (09.09.2011) +


    Ispred iznosa koji je negativan stavite "-" (minus).
  • 1

Izvozna faktura

  • 1. Imam problem kada hoću da napravim izvoznu fakturu, naime preduzeće se bavi proizvodnjom košulja i vrši uslugu šivenja za italijanskog kupca. Kada uđem na Prodaja VP, na O promenim valutu u evro i na M oslobađanje od poreza, zatim kada probam na G da unesem uslugu program ne reaguje. Da li negde grešim?

    Takođe me buni pošto Italijani šalju materijal, a preduzeće nabavja konac, kese i ostali potrošni. Kako da razdužim potrošni ako fakturišem uslugu? Takođe me interesuje kako da promenim redni broj dokumenata pošto prelazim iz drugog programa, pa da nastavim redosled. (12.10.2011) +


    Probajte da najpre komandom "G" u fakurisanju, unesete opis i cenu usluge, s tim da cenu unesete u dinarima, a tek posle toga odredite da je faktura u stranoj valuti sa "O" i da je izvozna sa "M".

    Ako vodite pogonsko knjigovodstvo i ako ste nabavku tog materijala knjižili na zalihe, onda možete kroz sopstvenu potrošnju da razdužite zalihe materijala (Lidder Vas vodi kroz opcije) na sledeći način: KNJIŽENJE/NIV/INT/ODJ/SOP. POTROŠNJA, pa na pitanje „Radiš trebovanje/razduženje materijala?“odgovorite potvrdno, odaberete magacin materijala, unesete stavke koje su utrošene i proknjižite. Ako imate Lidder, onda možete sve ovo, detaljno, pronaći u Help-u (Taster F1, opcija Knjiženje, pa opcija Proizvodnja). Kada je reč o narednom rednom broju dokumenta, to možete postaviti na sledeći način: Konta/Dokumenta, pa držite Shift i pritisnite taster C. Napominjem da je ovo omogućeno samo za prelazak sa drugog programa u toku godine i da se ova opcija ne sme koristiti posle započetog rada.
  • 1

Knjiženje internet prodaje

  • 1. Reč je o DOO koji se bavi proizvodnjom garderobe i robom u tranzitu. Ukoliko prodamo robu fizičkom licu u inostranstvu, da li je to lice dužno da uplati na devizni račun firme ili postoji mogućnost uplate na račun fizickog lica? Da li smo tada dužni da uplatimo pazar?

    Malo mi nije jasna ta vrsta knjiženja. Zašto? Zato što ljudi koji se bave isključivo tom vrstom posla tj. internet prodajom, otvaraju račune kao fizička lica i to u inostranstvu gde im uplata stiže na taj račun. Da li imate sličan primer ili možda znate kome da se obratimo za savet? (26.09.2011) +

     
    Malo je neobično da DOO izvozi robu fizičkom licu, ali dobro, nije zabranjeno... Za prodatu robu možete iz inostranstva primiti novac samo na devizni račun Vašeg DOO, nikako na račun fizičkog lica (pretpostavljam da bi to bio osnivač), pa naravno, nemate ni obavezu uplate pazara... Opet nas malo zbunjuje - kako biste uplatili taj pazar?

    Što se tiče prodaje preko interneta i uplata na račun fizičkih lica, po nama to nije u skladu sa našim spoljnotrgovinskim propisima, posebno o otvaranju i vođenju računa rezidenata u inostranstvu. Ali, kada dođe (već uveliko obećani) pay pall sistem, imaćemo pravu internet prodaju. Ovo, što sada zovemo internet prodaja, ustvari je samo primanje narudžbina, ali ne i naplaćivanje preko interneta, pa i termin zbunjuje.
  • 1

Prodaja robe ispod nabavne cene

  • 1. Kako u Lidderu knjižiti prodaju robe kada je prodajna cena manja od nabavne cene? (kod izrade računa za kupca ne dozvoljava unos cene koja je manja od nabavne) (06.09.2011) +

     
    Za prodaju robe ispod nabavne cene potrebno je da prvo odradite nivelaciju na cenu po kojoj hoćete da prodate robu.
  • 1

Pregled obaveza po određenim dobavljačima

  • 1. Kako u Lidderu može da se vidi pregled obaveza prema određenim dobavljačima, sa podacima o DPO-u, valuti, i da li je određena faktura plaćena ili ne? Da bi pojasnila, bitan nam je podatak koliko je od dospelih valuta plaćeno i to poređano hronološki.

    Takodje, potreban nam je pregled mesečne realizacije po određenim komercijalistima sa podatkom o ukupno fakturisanom, dospelom iznosu (do određenog datuma), naplaćenom iznosu (do određenog datuma), kao i ako je moguće o delu koji je iskompenzovan. Naime, mesečno radimo izveštaj po komercijalistima i ovi podaci su nam bitni kako bismo dobili stopu naplate po svakom komercijalisti. (09.05.2011) +

     
    Pregled obaveza prema dobavljačima u Lidder-u dobijate u meniju Pregled/Statistika/Izveštaj o naplati. U ovom izveštaju unesete konto dobavljača, uključite prikaz pojedinačnih računa, prikaz nepovezanih stavki i grupisanje po komitentima. Kada ste postavili ove parametre odete na “OK, izradi izveštaj”. U ovom izveštaju imate i vise podataka nego što ste tražili. Kolone/informacije koje Vam nisu potrebne možete ukloniti desnim klikom na naziv kolone.

    Pregled mesečne realizacije po komercijalistima dobijate u istom izveštaju samo što treba uneti period u kojem su računi izdati, zatim konto kupaca, uključiti da nepovezane stavke ulaze u izveštaj, grupisanje po komercijalisti i podelu po periodima plaćanja odnosno kašnjenja. Kada ste uneli ove parametre odete na izradu izveštaja i na isti način kao u prethodnom sklonite kolone koje Vam nisu potrebne. Nije moguće dobiti izveštaj o delu koji je iskompenzovan.
  • 1

Troškovi – struja, telefon, gas…

  • 1. Vlasnik sam poslovnog prostora na koji plaćam porez na imovinu (godišnji) kao fizičko lice. Taj poslovni prostor sam iznajmio štampariji čiji sam i vlasnik. Poslovni prostor ima sopstveno brojilo za struju kao i telefonsku liniju, ali se sve vodi na fizičko lice. Kako mogu plaćati odnosno pravdati troškove za firmu? Za sada je štamparija preduzetnička radnja, koju zatvaram, ali tek za godinu dana jer moram najpre ispoštovati potpisane tendere, ali u međuvremenu, zbog lakšeg poslovanja supruga je otvorila DOO, takođe štampariju na istoj adresi, pa Vas molim za odgovor za preduzetničku radnju, kao i za DOO. (13.05.2013) +

     
    Za Vašu preduzetničku radnju-štampariju, koja je registrovana na adresi objekta, čiji ste vlasnik, možete plaćati sve troškove sa računa radnje, čiji ste osnivač, bez zaključivanja ugovora o zakupu.

    Što se tiče druge štamparije, koja je d.o.o., tu je moguće zaključiti ugovor o zakupu, s tim da je moguće ugovoriti i zakup bez naknade, s tim da tu morate voditi računa o obavezi plaćanja poreza na prihod od izdavanja nepokretnosti u zakup, ali o tome će Vas Vaš računovođa detaljnije informisati.

    Pošto je kod Vas slučaj da je štamparija - preduzetnička radnja u objektu čiji je vlasnik osnivač te radnje, nema obaveze obračuna i plaćanja poreza na prihod od izdavanja nepokretnosti u zakup - Vi i ne treba da od samog sebe zakupljujete poslovni prostor, jednostavno, radite u sopstvenom prostoru, gde je i sedište radnje. Vi plaćate porez na imovinu, odgovarate za obaveze radnje celokupnom svojom imovinom i po meni ovde nema obaveze obračuna i plaćanja poreza na zakupninu ni na troškove.

    Što se tiče štamparije - d.o.o., po meni je i tu situacija ista, obzirom da ste supruga i Vi, kao bračni partneri, suvlasnici poslovnog prostora, pa i obe štamparije, prema propisima o nasleđivanju...Nema obaveze zaključivanja ugovora o zakupu (dovoljna je Vaša pisana saglasnost da d.o.o. koristi Vaš prostor (deo, naravno, pošto vas je dvoje u istom prostoru).

    Jedino ako želite da štamparija d.o.o. ima troškove, ili da podižete novac sa računa legalno, kao zakupninu, tada imate obavezu obračuna i plaćanja poreza na ugovorenu zakupninu - neće se država buniti ako radite nešto što ne morate... Prema mišljenju Poreske uprave morate plaćati porez na troškove korišćenja (struja, voda, telefon...)
  • 1

Početno stanje i nova poslovna godina

  • 1. Da li bih u Lidderu mogla potpuno sama da uradim otvaranje nove baze za novu godinu i formiranje početnog stanja? Kako i ko to treba da radi, jer mi nemamo administratora? Nama sada dolaze to da urade, i dosta se čeka, a voleli bismo da to možemo sami. (23.01.2013) +


    Kako biste uradili otvaranje nove poslovne godine na ispravan način, kada uđete u Lidder, pritiskom na F1 dobijate kompletan help sistem, gde ćete sa leve strane u delu "Bilansi/Završni radovi/ZATVARANJE GODINE" dobiti uputstvo, tj. podsetnik za zatvaranje poslovne godine i otvaranje nove sa početnim stanjem. Dakle, NE MORATE biti administrator ili bilo ko sa prethodnim tehničkim predznanjem, i ne čekate nikoga već to radite sami, kada god Vam odgovara i koliko god puta Vam odgovara… jedino ograničenje je to da možete imati najviše 1000 baza firmi u Lidderu, po jednom računaru ili serveru, što realno gledano i nije neko ograničenje.

    Naše shvatanje poslovanja, koje je ugrađeno i u Lidder, jeste da korisnik mora i može sam da obavi sve što mu treba. Od nas, kao proizvođača, kupujete visoko kvalitetan alat sa kojim ste samostalni.
  • 1

Troškovi goriva

  • 1. Od nedavno radim u firmi koja nema u svom vlasništvu automobile. Zaposleni svojim kolima idu po terenu u toku radnog vremena (građevinska je firma) obilazeći gradilišta. Koliko znam, to ne mogu da knjižim na konto Troskovi goriva, jer se automobili ne vode na firmu. Firma te račune koje donose zaposleni plaća preko tekućeg. Na koji konta bi to bilo najbolje proknjižiti ih?

    Šta se može napraviti za ubuduće, pošto 5-6 zaposlenih svakodnevno koristi automobile u poslovne svrhe. Može li se napraviti neki Ugovor o zakupu automobila ili postoji neko praktičnije rešenje, kako bi se ti troškovi mogli priznati? (18.02.2013) +


    Firma ne sme sa računa da plaća takve i slične troškove, iako većina "gazda" to ne kapira. Postoji ugovor o koriscenju privatnog automobila u sluzbene svrhe, kao i ugovor o korišćenju pokretne imovine, pa Vi odlučite šta firmi više odgovara, slično je. Potom firma, na osnovu ugovora, može da za svaki putni nalog plati trošak za gorivo zaposlenom čiji je auto, a do 30% troška za gorivo koje je isplaćeno na taj način, oslobođeno je poreza. Za deo koji nije oslobođen poreza ide klasican OPJ1. Nalog za korišćenje privatnog automobila u službene svrhe, kao i obračun OPJ1 imate u Lidderu.
  • 1